Polazak u vrtić je važan događaj za svakog roditelja kao što je i za dete takođe važan korak u odrastanju, separaciji od roditelja, socijalizaciji, emotivnom i fizičkom razvoju. Raspitajte se o programu rada vrtića, o dnevnom ritmu dovoljno ranije da možete ako je potrebno da izvršite neke korekcije, recimo u vremenu u koje dete spava tokom dana ili užina i tome slično. Dajte sebi dovoljno vremena da se pripremite.

U zavisnosti od uzrasta u kom je dete, različito izgleda i adaptacija. Poželjno je da se dobro raspitate pri izboru vrtića o njihovom planu adaptacije. Plan se razlikuje u zavisnosti da li je u pitanju državni ili privatni vrtić. U državnim plan je znatno kraći i često se dešava da se odvija bez prisustva roditelja. To nije redak slučaj ni u privatnim vrtićima. Dakle budući da je u prvo vreme detetovog polaska u vrtić u pitanju poverenje, poželjno je da odaberete ustanovu u kojoj tokom prvih dana adaptacije ste i vi prisutni. O kom god uzrastu da se radi svaka adaptacija ide tako da dete prvo istražuje, upoznaje, otkriva i ovladava prostorom prvih nekoliko dana. Tih dana detetu pominjite povremeno igračke iz vrtića i bilo šta što imaju od rekvizita a čini vam se zanimljivim. Sledeća faza adaptacije je vezivanje za vaspitača. To je neophodno posebno zbog odvajanja od roditelja. Tako da kada počne da krizira zbog odvajanja od roditelja, može da oseti povezanost sa vaspitačem koji takođe tada može i da ga uteši. Tada detetu pomozite tako što ćete par dana pominjati sve što vam se dopada vezano za vaspitačicu ( njen osmeh, kosa, kako priča priče.. ). Kada se dete veže za vaspitača tek tada se okreće ka grupi. Tek tada pominjite drugare iz vrtića, njihova imena. Dete najčešće izabere jednog drugara za koga se najpre vezuje pa se polako uklapa u celu grupu.

Kriza tokom adaptacije je očekivana i normalna. Neka deca pre ili kasnije neko vreme plaču i ne žele da idu. U različitim uzrastima to različito izgleda. Strah od odvajanja je najaktivniji oko 8 meseca, 18 i između 2.5 i 3 godine.  Kada prođe prvobitna fascinacija novim igračkama i prostorom i kada shvate da je to to i da će tu dolaziti svakoga dana, deca počinju da negoduju. Tada je bitno da ne odustajete čak i ako se dese scene koje vam mogu biti srceparajuće, da dete vrišti za vama i otima se. Pomozite mu tako što ćete se veoma kratko zadržati, recite mu da ćete doći po njega i izađite odmah. Pustite da vaspitači urade svoj posao. Koliko god zastrašujuće delovalo, verujte da prestane pre nego što i sednete u auto. Ukoliko će vas to umirite ne libite se da pozovete vrtić i da pitate kako je vaš mališan. To je faza koja bude i prođe. Slušajte predloge vaspitača i psihologa o tome kako adaptacija treba da izgleda baš za vašeg mališana. Ne požurujte ih kada vam izgleda da bi dete ostalo i ceo dan bez problema, jer ćete napraviti problem u narednom periodu.Nakon toga ako je adaptacija uspešna, dete rado odlazi na igranjac i uživanjac.Neka deca neće protestvovati i odlaziće rado, dok će recimo tih dana kraće spavati ili imati isprekidan san, možda biti razdražljivije kod kuće dok će u vrtiću sve biti u redu. Neka deca će kao jedini vid trenutnog nepristajanja na vrtić odbijati da piške par dana dok su u vrtiću ili da kake, ili oba. Neka neće hteti odmah tamo da jedu. Bitno je da shvatite sve ovo kao deo adaptacije, da ne grdite dete zbog toga, već da budete ponosni i podržavajući za napore koje čini to malo biće dok pravi korake ka samostalnosti u jednom novom svetlu.

Ukoliko imate dodatnih pitanja, slobodno mi pošaljite mail i rado ću vam pomoći. Srećan polazak u vrtić!