Poštovani,
Imam problem od uvijek sa sobom. Naime, ne umijem da se raspravljam, da objašnjavam…nije bitno da li je svađa ili nešto totalno nebitno, ukoliko primijetim da možda neće biti sve lako kao što sam ja mislila da će biti, ja počinjem da plačem  i ne uspijevam uopšte da normalno pričam i objašnjavam. Na primjer: došla sam kod doktorice na pregled, prethodno sam se zakazala, ali kad sam trebala da dođem na red sestra mi je rekla da nisam zvala da se zakažem, što naravno nije bilo tačno….ja sam samo počela da plačem, umjesto da objasnim da sam zvala i sa kim sam razgovarala… Inače sam u djetinjstvu bila tiha i povučena. Moja mama i baka takođe su imale isti problem. Jako sam osjetljiva inače i na odnose ljudi prema meni. Ako se desi da me neko ljubazno ne pozdravi, ja ću odmah osjetiti neki bol u stomaku i cijeli dan ću biti u stanju da razmišljam zašto me taj neko nije normalno pozdravio… Imam 32 godine i sina koji je takođe mnogo osjetljiv i čini mi se da će imati isti problem… Mogu li se izboriti sa tim i mogu li dijete propremiti da ne bude u istoj situaciji?