Postovani,
imam 30god i do sada nikada nisam imala ozbiljnu vezu.Ne mogu reci da nikada to nisam zelela,ali jednostavno, nije mi se dalo.Za vreme svog zivota sam izlazila sa nekim momcima,sa nekim cak i na slepo,ali prosto nista od toga.
Trenutno sam zaposlena, ne radim u struci nazalost,iiako imam zavrsen fakultet,ali ,bolje mi je i ovo nego da sedim kuci.
Za tih nepunih god dana,koliko i radim,pocela sam da se druzim sa ljudima i da aktivnije izlazim,i nekako da radim na sebi.Svi oko mene su primetili tu promenu,jer ranije je trebalo dosta vremena dok se sa svima dogovorim oko izlaska,i izadjem jednom u mesec dana.A sada se nekako drzum sa ljudima i aktivnije izlazim,i srecem dosta momaka.Ali, imam utisak kao da sam za sve “zakasnila”,jer sto bi rekli “ono sto je vredelo, ozenilo se ili je zauzeto”.Oko mene su samo deca ,koja su mladja po 4-5 god i vise,i vrlo sam tuzna zbog toga.Izlazila sam ovako sa par momaka na pice,ali sve se zavrsavalo sa pozivom kod njega kuci,i kada ja to odbije,tu se svaki kontakt zavrsava.Ili eventualno neko posalje poruku na instagramu ili fejsbuku i takodje se tu sve zavrsava.
Prosto,osecem se kao u zacaranom krugu i mislim da nikada necu naci slobodnog muskarca koji je uslovno receno normalan.