Decko je sa mnom raskinuo vezu dugu 11 godina, nasao je drugu. U poslednje dve godine priznajem da nije stimalo sve, ali ja njega i dalje volim i pokusala bih  sve da bude kao pre, ali on ne zeli. Uporno mi govori da me gleda kao prijatelja, da to vec tako traje par godina traljavo i da ce uvek biti tu za mene kao prijatelj.
Problem je sto ja to jako tesko podnosim, boli me dusa, boli me u grudima, depresivna sam, sve vidim crno, pala sam sebi u ocima, nekad pomisljam na najgore, ujutru imam napade panike, kada shvatim da nismo vise zajedno tesko disem, kao da cu se ugusiti, isto dobijem napad panike kada shvatim da ga nema, da ne znam gde je, kako je, sta radi,  kada pozelim da mu ispricam nesto, a znam da ne mogu,kada pozelim njegov zagljaj, poljubac, topao pogled… toliko sam zatecena da ne mogu ni da placem, a tako bih se rado isplakala. Bila sam ubedjena da je on pravi, da sta god se desi da ne mozemo jedno bez drugoga, imala sam i ja iskusenja ali sam znala da nije vredno njega da izgubim. Kako da se izborim sa cinjenicom da me ne voli, da ne zeli zivot sa mnom, da mu ne trebam, kako da savladam ove tegobe koje imam, hvala na odgovoru.