U vezi sam sa sadasnjom devojkom sedam godina.Veza je bila dobra, bez velikih svadja i prekida. Problemi nastaju pre pola godine, kada sam konacno brelomio i predlozio brak. Ona se obradovala tome i cinilo se da ce sve biti ok. Medjutim, ja sam posle toga poceo da se kolebam. Da li sam ja za to? Hocu li moci zauvek da ostaem sa njom? Na kraju sam poceo da preispitujem i svoja osecanja prema njoj, pa cak i da mislim da ja u stvari nju i ne volim i da bi trebalo da je ostavim. Sve sam pogresio, sada to vidim. Naravno sve je to dovelo do toga da pocnem da je zapostavljam. O braku vise nisam progovorio ni reci. U junu sam usao u seksualnu aferu sa jednom devojkom koju sam dugo poznavao. Nisam se zaljubio,ali mi je to sa njom prijalo u tom trenutku. Moja devojka to ni dan danas ne zna. To mi nije bio prvi put, ali je svaka afera bila kratka i nije bila emotivne prirode. Moja devojka je bila sve nezadovoljnija samnom i to je pocela i da mi pokazuje. Krajem juna mi je rekla da moramo ozbiljno da razgovaramo. Rekla je da joj se cini da to vise nije to, da preispituje svoja osecanja, kao i da misli da se ja nikada necu promeniti. Sve sam joj to i potvrdio i umesto da prekinemo ja sam predlozio pauzu. Pauza je trajala mesec i po dana i nije bila prava pauza. I dalje smo se culi i vidjali samo manje nego ranije. S tim sto nismo bili intimni niti smo razmenjivali bilo kakve neznosti. Ja sam i pokusavao ali ona nije htela,rekla je da je to neozbiljno s moje strane, tada sam prvi put posumnjao. Svo vreme sam se vidjao sa ovom drugom. Proslo mesec i po dana i opet ozbiljan razgovor na njenu inicijativu. Htela je da raskinemo. Odjednom se u meni sve okrenulo i shvatio sam da je volim vise od svega, sto sam joj i rekao. Shvatio sam koja sam budala bio. Kada sam je pitao jel ima neko treci rekla je da nema ali da bi mogao da bude, cak mi je rekla i sa kim. Usledilo je par dana izjavljivanja ljubavi,pa pomirenje, pa period kao u bajci. Otisli na more, verili se tamo. Samo ljubav i romantika. Resili smo da krenemo dalje i shvatili gde je ko do sada gresio. Ja sam prekinuo moju aferu tu noc kada smo trebali da raskinemo. Mesec dana nakon pomirenja saznajem da se ona vidjala sa tim momkom dok smo mi bili na pauzi. Kada sam joj rekao sta sam cuo sve mi je priznala. Rekla mi je da je to pocelo neposredno pre nase pauze, ali bez fizickog kontakta dok nismo otisli na pauzu. Da je prekinula sa njim kada smo se mi pomirili. Rekla je da je mislila da se zaljubila, ali da je na kraju shvatila da voli mene. Da se ustvari zaljubila u iluziju, u paznju koju je dobijala od njega, a koju joj ja nisam pruzao u poslednje vreme. Rekla mi je da prema njemu ne oseca nista i da se ne bi ni pomirila samnom da je drugacije. Ja sam resio da predjem preko toga jer se volimo, mozda i vise nego ranije, jer shvatam da je pogresila, jer se istinski kaje,jer sam bio gori od nje. Od mog saznanja je proslo mesec dana. Pokusavam da krenem dalje ali mi je tesko. Tuzan sam, depresivan, placem, potisten sam. Slike njih dvoje mi se vrte po glavi. Jedino kada smo zajedno onda mi je malo bolje. Kada sam sam onda je to najgore. Ponekad kada imamo sex,na tenutke opet te slike, ne uvek ali dogadja se. Ja znam da se to ne moze zaboraviti, ali mi recite da li ja previse ocekujem za mesec dana, da li je to u ovom trenutku normalna pojava, ili bi mi trebalo biti vec sada bolje. Da li ovakve more koje ja imam vreme leci. Ponavljam,razumem zasto je do toga doslo, oprostio sam,cak i poverenje u nju i dalje imam, ali me jednostavno boli i progoni to sto je bilo izmedju njih. Molim vas za odgovor, jer mi treba pomoc da prebrodim ovo.