NARCISTICKI POREMEĆAJ LIČNOSTI

 

Šta je zapravo narcistički poremećaj ličnosti?

Svi manje više znamo priču o Narcisu. Postoji više verzija ali se svaka svodi na isto. Narcis je bio mladić toliko lep da bi se svako ko bi ga video, bilo da je muškog ili ženskog pola, zaljubio u njega. Zaljubila se i nimfa Eho koja je pokušavala da mu objasni koliko ga voli ali je to mogla samo ponavljajući njegove reči. Njega je to ljutilo, smetala mu je i ona je za njim mnogo patila. Narcis je svakoga odbijao i nije mu se dopadalo što ga svi toliko vole. Tako je bilo sve dok se jednog dana žedan nakon lova nije ugledao na površini jezera. Bio je opčinjen likom koji je ugledao. Patio je jer nije bilo moguće dosegnuti ga, zagrliti, poljubiti. Kad god bi mu se približio lik bi nestao. Umro je pored jezera od patnje a na mestu gde je umro iznikao je cvet po imenu Narcis.

Narcistički poremećaj ličnosti opisuje osobu koja je egoistična, arogantna, grandiozna, preokupirana fantazijama o uspehu, lepoti i postignućima. Vidi sebe kao nekog vrednog divljenja, nekog ko je superioran u svakom smislu i samim tim kao nekog kome pripada specijalan tretman. To je osoba sa smanjenim kapacitetom za empatiju, neko ko precenjuje svoje sposobnosti i mogućnosti i zavidi drugima na postignućima ili veruje da drugi zavide na njegovim postignućima. Ranjivost njihovog samopuzdanja čini da su veoma osetljivi na kritiku ili poraz. Čak iako to ne pokaže, kritika ga može ostaviti povređenim, poniženim, praznim. Na to mogu reagovati besom i prezirom kao i napadom. Ovo stanje se može produžiti u depresiju, socijalno povlačenje. Nasuprot ovom stanju, kada je u dobrom raspoloženju osoba sa narcističkim poremećajem ličnosti  može izgledati manično. Nije neobična upotreba psihoaktivnih supstanci, najčešće kokaina kao i anoreksija. Pacijenti sa narcističkim poremećajem ličnosti se češće obraćaju za pomoć privatnim ordinacijama odnosno psihoterapeutima. Mogli bismo da kažemo da to pomaže da se osete posebnim, da zadovolje potrebu da se razlikuju od drugih. S druge strane, koja nije tako veličanstvena, je da su to ljudi koji pate zbog emotivnih povreda i kojima je potrebna pomoć da pronađu balans u svom životu. Narcistični pacijent je uglavnom energizovan, čak ekspanzivan. Ipak, težI da bude teatralan I dramatičan poput histeričnog. On postupa arogantno i ljudi u kontaktu sa njim se često osećaju frustrirano. Dok je drugi često privučen šarmom ove osobe, tokom razvoja interakcije počinje da oseća nedostatak autentičnosti I ima osećaj da je ona lažna. Stoga nije iznenadjujuće da je kapacitet za kontakt narcistične osobe slab. One, na neki način, liče na komercijalnu televiziju. Možete videti proizvod I čuti sve o njegovim vrlinama, ali mu ne možete osetiti ukus. U svom iskustvu doživljava da je oni koji je vole obožavaju, a da joj oni koji je ne vole zavide.

Ukoliko postoji interpersonalna mreža, njena uloga je da bude “fan klub”. Uglavnom je u pitanju slaba mreža zbog toga što “postoji tako malo zaista interesantnih ljudi”. Obzirom da je tolerancija narcističnog pacijenta na kriticizam niska, on teži da se ograničI na veze sa onim ljudima sa kojima je malo verovatno da će se konfrontirati. Ovakve relacije su često površne I zavisno od osobine kulturne pripadnosti, više ili manje orjentisane u pravcu pojavnosti.

Ipak, ponekad se dešava da ove osobe nemaju nikakvu interpersonalnu mrežu podrške I da žive u ljušturi. Često su razočarani u druge u kojima vide otuđene delove sebe. Preferiraju, ili barem tako kažu, kvalitet u odnosu na kvantitet. Narcistične osobe često se venčavaju sa nekim ko ispoljava zavisni poremećaj ličnosti, osećajući da se takve osobe rado odriču svog kapaciteta za kritičku procenu u zamenu za privilegiju uživanja u “veličini” narcistične osobe.

Narcistična osoba se generalno dobro izražava I nema problem da upotrebi “JA”…Govori slobodno, nema mogućih depresivnih ili drugih poremećaja raspoloženja, izbor reči odražava okrenutost svetlijoj strani života. Narcistični ljudi su tipično zainteresovani za način na koji izgledaju I često su, paradoksalno, atraktivni a ipak hladni. Volite da ih posmatrate, ali vas nešto sprečava da ih dodirnete  Slušaju na neki način selektvino. Oni su preokupirani tankom linijom izmedju pohvala I kriticizma.

Kako je došlo do narcističkog poremećaja ličnosti?

U svom ranom razvoju to dete nije viđeno za ono što ono jeste već je više bilo u funkciji potreba roditelja. Majka iz nekih svojih razloga (depresija, histerija ) nije bila dovoljno empatična i onda nije mogla da prepozna šta se sve dešava u unutrašnjem svetu njenog deteta, prevođenje osećanja u reči, artikulisanje detetovih potreba  i vraćanje detetu koje onda stiče utisak odnosno doživljaj da je viđeno, prepoznato i potvrđeno.  Ukoliko je majka hladna, distancirana i ne pruža mogućnost detetu da se artikuliše, onda dete uči i ima doživljaj da je ono nebitno, nezanimljivo, neprivlačno i uči da da roditelju to što mu je neophodno da bi tog roditelja zadovoljilo (njegove ideje i očekivanja). Postaje zanimljivo ne ono što to dete jeste, već ono što to dete radi, da bi zadovoljilo očekivanja drugog. Dete razvija sposobnost da se usmeri na ono što zadovoljava roditelja, a to je obično da je npr sjajno, pametno, da je kao mama, kao baba, deda, a ne kao tata,  da je lepo, pametno, ali dete ne zna onda ko je ustvari ono. Razvija preciznost u prepoznavanju šta je potrebno da uradi da bi zadovoljilo onog drugog i da bi se drugi očarao njime. Kada se drugi očara onda dete dobije potvrdu da je to ono. Međutim ta potvrda je veoma fragilna i može se lako poljujati. Dete ne zna kako se oseća već zna šta treba da radi da bi bilo uspešno. Taj uspeh na kraju krajeva ne oseća, samo ga postiže. JA tog deteta je zauvek ostalo neprobuđeno.

Dakle kao u priči o Narcisu, osetna je nedosegnutost. Niti mi možemo zaista, autentično, dosegnuti narcisa niti će on dosegnuti nas. Jer ono što se nije razvilo je taj kapacitet za kontakt. Najlekovitija je naravno psihoterapija koja je veoma teška i duga, često prerano prekinuta ali je idealna prilika da se uceli ono iskustvo koje je za to dete bilo iscepkano. Potrebno je drugo ljudsko biće sa velikim kapacitetom za kontakt koje će svojim prisustvom i načinom bivanja sa takvim klijentom nadomestiti osujećujući odnos koji je doveo do ovog stanja.Sa kojim će se konačno dosegnuti.