Pozdrav,
 
Lepo ste to nažzvali zarobljene emocije. S tim da ste Vi sopstveni zarobljenik. Ja na osnovu ovog što ste napisali ne vidim zbog čega Vam je to najsigurnija varijanta? Kažete da je to tako tokom celog Vašeg života. Sigurno da je takav način odbrane bio smislen u nekom momentu. Ne znam ništa o odnosu sa roditeljima pa ne bih da nagađam, ali obično već kod kuće naučimo koje emocije su dobrodošle i koje su u redu da ih ispoljimo, a koje su da kažemo u porodičnom okruženju nepoželjne. Nešto ste tu naučili i sada i kad treba i kad ne treba Vi radite isto. Svaki partnerski odnos je rizik, nikada ne znate da li ćete biti povređeni ili ne, da li će taj partner ostati ili otići. Nekome je to dovoljan razlog da odustane, a nekome je jasno da je život takav i tražiće svoju sreću bez obzira što će potraga povremeno biti bolna. To je znak da smo živi. Kako ste sami sebe zarobili, tako je ključ za slobodu takođe kod Vas. Hoćete li otvoriti ili ostati na ” sigurnom” ? Vi birate.
Pozdrav