Poštovanje,
Prostom matematikom, Vaša ćerka je imala 21 mesec kada ste Vi poćeli da se zabavljate. U tom uzrastu nije bila svesna i podložna uticaju kao sada sa skoro 3 godine. Sada je svesnija siuacije, toga da dok živite odvojeno od nje sa devojkom, ne živite sa njom i njenom mamom. AKo tome dodamo mamin uticaj, a na tako malo dete roditelji lako mogu  vršiti veliki uticaj onda nije neobična zapažena promena ponašanja. To je pitanje lojalnosti. Deca su uvek tu u raskolu, kome da budu lojalni. Takođe kontakt uvek zavisi od dve osobe a ne samo od jedne. Možda se u novonastaloj situaciji devojka ne snalazi baš najbolje. Pomozite im oboma. Devojci tako što ćete je podsetiti da je ovo trenutno stanje i da je dete malo i da je potrebno vreme i strpljenje. Cerki pomozite tako što je nećete više ispitivati šta kaže mama, već jpj usput pomenite da ona ima svoju mamu koju Vi volite ali na drugačiji način nego devojku. Pustite da je da zadrži svoju distancu i nemojte insistirati da bude kako je bilo, jer ni ona nije mala kao što je bila. Kako ratse moraćete da tražite nove načine kontakta, i Vi lično i osobe iz Vašeg života. Možete reći da je mama možda ljuta pa je zato rekla za devojku da ne valja. Podsetite je čega su sve igrale, i kada im je bilo lepo, pa da to iskustvo koje je bilo prjatno bude podrška novom načinu bivanja u odnosu. Dakle, polako, potvrdite ono što vidite ( Vidim da ti više prija kada smo sami..npr ) i budite strpljivi. To su nezgodne godine kada Vas takođe ćerka želi samo za sebe pa je svaka ženska osoba, i majka, rival. Ne dozvolite neko neprimereno ponašanje s bil čije strane i biće sve ok vremenom. Pozdrav