Poštovanje,
Iz iskustva meni bliskih prijateljica a i iz prosto ljudskog ugla, razumem koliko je teško za par kada žele decu i trude se, i rade sve što je u njihovoj moći i ne uspevaju da ostvare svoju želju. To sigurno utiče i na vas oboje kao individue i na vas kao par. Iscrpljujuće je, i iščekivanje i krajnji rezultat. Razumem i čega Vas je strah. Takođe razumem i da ukoliko suprug može da ima potomstvo to i dalje želi, i da me ne shvatite pogrešno, ima pravo na to. To ne menja činjenicu da se vi volite i ne menja ljubav. To su čak dve odvojene stvari. Želja za potomstvom i vaša ljubav. Ukoliko on odustane od potomstva zarad ljubavi, to će na kraju prebacivati Vama, i nikada neće biti do kraja ispunjen. Njegova želja je potpuno razumna, iako za Vas bolna. Ljubav ne podrazumeva nikakavo odricanje, nikakvu žrtvu. To da je neko spreman da se odrekne dece nije znak ljubavi, već pitanje izbora sa kojim onda čovek i treba da živi i da nikada ne krivi drugoga za svoj izbor. Dakle neću Vam reći da pokušavate ili ne pokušavate, to za Vas znate samo Vi. Ali moj savet je da oboje odete ukoliko ste motivisani i imate mogučnosti na bračno savetovanje odnosno terapiju para i da uz pomoć terapeuta sagledate šta je to što želite, ne želite, kako vas ovo iskustvo menja kao osobe i kao par. da zaista čujete jedno drugo, bez optužbi i do kraja. Eto to je moj  savet, kada već postoji ljubav.
Pozdrav