Pozdrav,
Tvoj problem je sve češći kod mladih tvog uzrasta. Svoje uzbuđenje prekineš zapravo uverenjem da će nešto poći naopako. Čim misliš o onome što će se desiti znači da nisi prisutan u onome što se dešava sada i ovde, i zapravo si van situacije a u svojim mislima i brigama. Po ovome što kažeš da misliš da si bezvredan jasno je da se radi i tvom samopouzdanju na kome valja raditi. Dakle treba tragati za načinima na koje prekidaš svoje uzbuđenje, na uverenjima kojima se ometaš i na samopouzdanju i samopodršci. To se sve radi na psihoterapijskim seansama koje bih ti preporučila u tvojim osetljivim godinama kada tragaš zapravo za svojim identitetom. Pozdrav