Bio sam u dugoj cudnoj vezi koja je trajala sa prekidima oko 9 godina.Sada imam 33, a  ona 28 godina..Voleo sam je i da je i dalje volim, ili mozda volim samo iluziju koju sam stvorio o njoj u svojoj glavi.O njoj kao jednoj jedinoj savrsenoj, i tako hodam zarobljen u proslosti iako znam da je to pogresno..Od poslednjeg raskida sa njom je proslo skoro godinu ipo dana, ona sada ima novog decka, a mene je to slomilo.Slomilo je sliku u mojoj glavi o nama kao srecnoj porodici sa decom koja trckaraju unaokolo,sliku izgradjene buducnosti…Mnogo sam prosao sa njom, bio uvek tu za nju i njenu porodicu iako mi ona nije pruzala puno..Nekako sam se zadovoljavao mrvicama.Odbijao sam da uspostavim kontakt sa drugim zenama i zatvarao se u sebe.Odrzavao sam kontakt sa njom koji je za mene bio kao droga ili otrov koji sam redovno uzimao, da li sam uzivao u tom bolu vise nisam ni svestan…Trudio sam se da radim na sebi i shvatam da moram da postujem tudje emocije, pustim je potpuno i izadjem iz zacaranog kruga..Pozelo sam joj srecan novi pocetak, ne mrzim je niti cu ikada moci.Mene muci samo jedno kako nastaviti dalje, kako vratiti samopouzdanje i veru u ljubav i zapoceti novu stranicu?Hvala