Poštovana,
Obraćam Vam se sa pitanjem u vezi raskida ljubavne veze od 7 ipo godina. Naime od samog početka veza je funkcionisla u gotovo da ne preteram ali svakodnevnim (bar jednom nedeljno) raspravkama a i svadjama oko raznih sitnica i gluposti. Da napomenem da smo u vezu ušli kad sam ja imao 23 a ona 20 godina, a danas ja imam 31 ona 28. I meni se sve skupilo od tih svakojakih svađa i želim svim srcem da vezu raskinem, ali ona ne želi. Traži mi još jednu šansu.
Da ne bih sad opisivao kakve su to svađe bile, u glavnom oko nekih sitnica (izlasci, muzika, filmovi, rodjaci, pospremanje i kupovina stvari za stan i tome slično, znači milion sitnica oko svakojakih stvari). Više puta sam predlagao da polako krenemo da razmišljamo o zajedničkom životu (iako se plašim toga već duže vreme jer sam ubeđen da mi ne možemo dalje zajedno, ali sam želeo da i to probamo pa kako bude). Da kažem i da je pored svega toga ljubav nekako to sve nadživela i da smo kako tako evo ostali zajedno punih 7 ipo godina. Ja sam nekako svo vreme verovao da će ona prestati da insistira na da se tako izrazim trađenju dlake u jajetu i da sitničari za svakave stvari, ali to do dan danas nije prestalo. Da napomenem da sam fakultetski obrazovan, da radim već preko 10 godina, imam svoj posao, da sam od ove godine i stambeo situiran i da sam sve u svemu jedan normalan mladić. Ne kažem da je ona nenormalna, ali nekako mislim da nije za mene. Nikad nisam maltretirao svoju curu niti je emotivno ili bilo kako drugo prevario. A ona kaže da ni ona isto to nije. Da napomenem da ona je do sad po ceo dan spavala, celu noć bleji, priča telefonom i uopšte da je dokona osoba, bar za neki moj stav o tome. Stalno se nešto premišlja, nema osećaj za granicu (ako treba kroz zid ide kroz zid, nije bitno šta posle sledi), ide iz krajnosti u krajnost, i još puno toga. Da napomenem da je veza bila na daljinu i da smo se viđali u proseku par puta nedeljno (udaljenost oko 50km)
Moje pitanje glasi kako da ja povratim poljuljana osećanja i da joj pružim još jednu šansu. Generalno sam na to pristao ali ne znam kako da to sprovedem u delo. Da budem iskren, duboko u sebei ja ne smatram da ta veza posle svega što se izdešavalo može da uspe. Nekako sam postao hladan i nemam potrebu da je pozovem, da joj pustim poruku, da se vidim sa njom, da izađemo u grad, na žurku, da bilo šta radim sa njom (a moram to na silu jer sam joj pružio još jednu šansu iako ne osećam da to treba da radim). Ne mogu da tvrdim da ne osećam baš ništa prema njoj, ali mislim da je i to osećanje više navika nego da je stvarno volim i da bih kao ranije sve učinio za nju. Ona me moli i preklinje da nastavimo da budemo zajedno, ali ja stvarno ne vidim zajednički cilj, ne vidim sebe u daljem životu sa njom. Jednostavno sam emotivno ispražnjen. Preplakao sam veliki deo ove veze i mislim da nemam šta više da tražim sa njom. Nisam verovao da ću ikad da se ovako osećam, ali totalno sam ravnodušan i uopšte mi nije važno bilo šta u vezi nje, ako me razumete. Ona tvrdi da će se promeniti, kad je ja pitam šta je čekala do sad, ona ćuti. Pitao sam je i da li bi počela da radi na sebi da se nije desila poslednja kriza, ona isto ćuti. Pitao sam je jel trebalo da se desi da se ja skroz ohladim pa da joj dodje da može da me izgubi.

Molim za bilo kakav savet. Mislio sam da idemo na neku terapiju ali ja ne vidim svrhu te terapije kad ja ne želim da više budem sa njom i da sam gotovo siguran da je ne volim više. Uopšte mi ne bi smetalo da se sad poljibu pred moje oči sa drugim, da me prevari da bilo šta uradi, ja sam hladan… Naterala me je na sexualni odnos koji sam ja satima odbija, i to se desilo, ali sam ja osećao da to ne treba da radim…
Izvinjavam se za malo duže pitanje. Ako ikako možete dajte bilo kakav savet. Ja nemam snagu više za tu vezu.

I da, ako je moguće, zamolio bih da se pitanje ne objavi sad, nego za neko vreme, jer mislim da i ona prati slične sajtove u potrazi za rešenjem svojih problema.
Hvala najlepše i srdačan pozdrav