Imao sam intenzivnu i strastvenu vezu sa jednom zenom problematicnog ponasanja. Shvatio sam da je ona manipulant i histrion, i da je patoloska licnost. Ispod prividne ljusture emocija, nije bilo nicega sem praznine i destrukcije, i ma kako da sam postupao, ma kako pokusavao da doprem do nje, nisam uspevao. Odavali su je detalji, glumila je povredjenost i tugu kada je samnom, stalno me krivila za izmisljene krivice, za sve njene zivotne probleme, pretila i samoubistvom, fizicki me napadala cesto, gasila mi pikavac na ruku, pljuvala me u lice i tvrdila konstantno da ju ja psihicki maltretiram i da sam bolestan, da bih shvatio da je u drugom trenutku, nakon vrlo kratkog vremena u drugom drustvu bivala skroz opustena i raspolozena. Vezao sam se za nju, pre svega prijateljski, i bio sam od pocetka pozrtvovan i iskren prema njoj. Posle godina i godina druzenja, desilo se da udjemo u vezu. Poverila mi je prethodno svoju intimu, i ja sam u tome video geste iskrenosti i vezanosti. Za njen promiskuitet nikada nisam imao simpatije, ali mi nije smetao sve dok nismo usli u vezu. Tu pocinje i moje ludilo i posesija koju ona na perfidan nacin razvija i gaji…tvrdeci da se promenila i da ju je nasa veza skroz izmenila u tom smislu. Nisam joj mogao verovati, ali me je istoovremeno sve ono sto mi je poverila stvaralo i sumnju, ali i budilo strast…Kako se izvuci iz ovog klupka…cini mi se da cu poludeti. Molim Vas, pomozite nekim savetom.