Danas me je ostavio decko. U poslednje vreme cesto smo se svadjali, uglavnom oko nekih sitnica, pocelo je sve da mi smeta, htela sam da provodim dosta vremena sa njim, jer se slabo druzim s drugaricama i uopste slabo sta radim u zivotu, samim tim, on mi je bio sve. Pokusavao je da mi pomogne na razne nacine, da nadjem sebi zanimaciju, posto ih on uvek ima i ne moze non stop da bude sa mnom, ali jednostavno nije islo. Naravno, njemu se sve to smucilo, gusilo ga je i postao je slab sa zivcima, da cak i kad kazem nesto normalno, on krene da napada, nece ni da saslusa itd. Na kraju sam odlucila da stisnem zube i jednostavno pustim neke stvari koje mi se nisu svidjale kod njega, kako ne bi bilo pritiskanja i samim tim imali bolju vezu, medjutim ja mu kazem nesto skroz nebitno i on se dere na mene, ne pusta me da zavrsim recenicu, a i ja nisam u fazonu da iskuliram takvo ponasanje, i udarila sam ga, odmah je krenuo da me gura od sebe, ali ja nisam htela da ga pustim da ode. Posle sam shvatila sta sam uradila, ali vec je bilo kasno, nije zeleo da cuje za mene. Posle toga mi se javio i rekao da ce pricati normalno sa mnom prijateljski, ali da vezu ne spominjem, bar ne za sad i da krenem da radim na tome da poboljsam svoj drustveni zivot, da ne placem za njim, vec da nastavim normalno sve.Mnogo mi je lose i ne znam zaista sta da radim sad, volim ga vise od svega, godinu dana smo bili zajedno i imali predivne trenutke, i kad ovako krene da prica sa mnom normalno ja se nadam da ce se sve srediti.Trudim se da ne mislim na sve to, ali imam problem i sa smanjenim apetitom, izgubila sam volju za zivotom, da bar imam i neke prijatelje pa da zaboravim na momente na sve to, ali nemam nista.