Poštovana,
Bice da ste jos uvek borac, jer vec sedam puta pokusavate da se ostvarite u ulozi majke. Čak i da ste imali jedan spontani dovoljno je da budete tužni, jer ste imali potrebu i želju koja se za momenat ostvarila, praćenu fantazijama, planovima i onda se sve to rasprši u trenutku. Više puta kada se to desi normalno je da se osećate depresivno. To je veliki izazov za Vas i Vašu prvenstveno želju a onda i snagu da i dalje pokušavate. Svaka Vam čast. Ne znam ništa o Vašem životu da bih Vam sad dala precizan odgovor ali meni barem ovo zvuči sasvim dovoljno za Vaša osećanja takva kakva su. Kada se desi spontani susrećete se verovatno i sa osećanjem krivice i pitanjima šta nije u redu sa Vama i to dodatno doprinosi depresivnom rasoloženju. Ne znam kakva je situacija ali trebalo je i toliko puta objašnjavati svima koji znaju da ste zatrudneli, odgovarati na pitanja kad Vam nije ni do čega. To zaista nije lako. Što se samih napada panike tiče oni su zapravo poziv da pogledamo u sebe. Napadi osobu uvek teraju negde da odu, npr da se s ulice vratite kući, ili iz kuće da hitno izađete napolje. U zavisnosti od toga kuda Vas teraju da odete, zapravo gde Vas vuku zavisi i deo tumačenja zašto se dešavaju. Takođe panični napadi se dešavaju onda kada naši uobičajeni načini prevazilaženja problema prestanu da funkcionišu, kada se susretnemo sa nečim novim a za to još nismo psihološki opremljeni jer je situacija nova a naši načini stari. Tu se otvara prostor za lični rast i razvoj i to je svakako prostor koji preporučujem da istražite u okviru psihoterapije. Nadam se da Vam je nešto od ovog bilo korisno. Pozdrav