Razvod

Kada se ljudi prepoznaju. dopadnu jedno drugom, izaberu da budu zajedno kao par, oni su u ulogama partnera. Kada se odluče da zasnuju porodicu oni samo mogu pretpostaviti, nikako znati i zasigurno kakav ce onaj drugi biti kao roditelj. Nekada donose zaključke u situacijama kada je partner u kontaktu sa tuđom decom ili kada iznosi neke svoje teorije o vaspitanju. Takođe teorija o vaspitanju pre nego se postane roditelj može i pasti u vodu kasnije. Dakle dvoje ulazi u novi životni projekat, nekada spremno i planski a vrlo često i neplanski pa iznenađeni, brzopleto donose odluke i prelaze u druge identitete a da ni prethodne još nisu osetili kako treba. Za to je primer kada se dvoje zabavlja par meseci i desi se trudnoća pa reše da se što pre venčaju a da se još uvek nisu ni upoznali kako treba. Tako uskoče iz partnerstva u roditeljstvo munjevitom brzinom i problemi već kreću sa prvim preprekama u adaptaciji na novonastale okolnosti. Dakle niko unapred ne može znati kakav će roditeljski spoj nastati između dotadašnjih partnera. Postoji mnogo parova koji bi funkcionisali sasvim dobro da nisu postali roditelji. Ima parova koji su sjajan roditeljski par ali ne tako dobar i ispunjavajući ljubavni par. U startu je jasno da je situacija složena i da nije sve ili crno ili belo. Takođe svaka jedinka para donosi svoja uverenja u tu zajednicu, navike, naučene modele ponašanja iz svoje porodice, običaje, načine nošenja sa emocijama, problemima. Kada je taj donešen prtljag dijametralno suprotan od prtljaga drugog problemi samo čekaju da iskače kao “čupavac iz kutije”. Jedan je scenario u kome dvoje svesno razlika da sebi vreme da se na njih navikne, da se malo redefiniše a drugi u kome se sve brzo odvija pa ono što je trebalo da se radi tokom zabavljanja sad se radi kad je dete već tu. Nisu ovo jedini primeri ali iz moje psihoterapijske prakse ovaj drugi primer je izvor većih problema. Takođe svako iz para se promeni kada postane i roditelj i kada prioriteti promene dotadašnja mesta. Svaka promena je izazov, neka vrsta stresa i traži vreme da bi se iz promene poraslo. Najveći izvori nesporazuma u braku na kraju se svode na roditeljstvo, novac i moć koja ide uz njega i seksualnost. Da li će dvoje ostati zajedno i nije na kraju samo pitanje ljubavi već i toga kako se oni nose sa konfliktima. Neki parovi prednjače u konfliktima koji eskaliraju do neverovatnih razmera. Kada ranjeni i iscrpljeni od svakodnevnih svađa stignu na psihoterapiju obično je jedna osoba već jednom nogom izašla iz para. Više se ne vide, ne čuju, ne osećaju jedno drugo i za početak žele da ubede terapeuta u istinitost svojih tvrdnji i u isključivu krivicu onog drugog. Često zaborave da to kako oni funkcionišu i te kako utiče i na njihovu decu. Zaboravljaju da je svađa pred decom  izuzetno povređujuća i toksična za ta mala bića. Oni svoje odnose, frustracije i neispunjene potrebe istresaju nemilice dok čovečuljci sa strane gledaju i upijaju sav otrov.

Neretko ljudi kažu da se nisu razveli još uvek zbog dece. Šta to tačno znači i da li je to samo izgovor?

Deca su vezana za oba roditelja. To što je neko loš supružnik ne znači i da je loš roditelj. Onome ko želi da napusti par teško pada ideja da će neko vreme biti odvojen od dece dok su ona sa drugim roditeljem. To je savršeno normalno i izuzetno bolno posebno kada su deca mlađa. Deci između treće i devete godine razvod pada najteže. Dok su mlađi svakako brzo zaboravljaju i brzo se naviknu na novonastale okolnosti. Kada su stariji shvataju to na drugačiji način. Nemonivna je patnja u bilo kom uzrastu. Nema lepih i lakih razvoda. Nema prijatnih razvoda. Razvod je životna rekonstrukcija koja povlači mnoga pitanja i ozbiljno preispituje sve kapacitete ljudi. Najviše onaj, da budu ljudi. Najteže prolaze oni rastanci u kojima se zaboravi na mala bića pa se rat vodi navodno u njihovo ime a nanosi im se neverovatno šteta. Za njihovo dobro. Ožiljci na sve strane. Oni rastanci u kojima se deca osećaju nelojalno ako vole i onog drugog roditelja. Gde deca imaju tikove, noćne strahove, umokravanja, depresivna raspoloženja, panične napade, Gde ljudi prestaju da budu ljudi i počnu da vode rat do uništenja.

Da li postoje razvodi sa manje štete?

Postoje. Oni u kojima se čini sve da se ne zaboravi da je nekada ljubav živela tu. Da su iz te ljubavi i deca nastala i da su ti ljudi zauvek odgovorni za ono što su stvorili i kreirali.Gde se deci objasni da ona nisu ništa kriva, da se mama i tata i dalje vole ali na drugi način kao i da njih vole isto i zauvek. Kada im se objasni gde će im biti soba, stvari, da li će se seliti, da li će imati iste aktivnosti, iste drugare i slaviti iste praznike. Oni tokom kojih se razgovara i uvažava tuga pri separaciji. Jer svaka separacija je tužna. Svaki neispunjen san i plan da se bude zajedno. Za ovakav razvod su potrebni zreli i samosvesni ljudi kojima je jasno da kraj ove vrste odnosa nije kraj svih odnosa. Koji pokazuju svojoj deci dobar primer da se ne mora ostati na mestu na kome nisi srećan i da je u redu izabrati drugačije, da je u redu pomeriti se i potražiti sreću na drugom mestu, ne uništavajući sve za sobom i ne poništavajući prethodno iskustvo.

Deci je najvažnije da znaju da je ljubav još uvek tu, da je u redu da vole oba roditelja, da je u redu da vole druge partnere svojih roditelja i braću i sestre ako se izrode iz tih drugih odnosa. Onda će njihov osećaj uvek biti da imaju porodicu i da je sada ona još veća. Svaki roditelj ima odgovornost da pokaže svojim primerom kako se bude čovek. Za ostajanje u odnosu ljubav nije dovoljna ali je neophodna. Ostajanje u odnosu ili izlaženje iz njega je pitanje odluke a ne ljubavi. Svakoga dana kada osvanete pored partnera je dan kada ste ga reizabrali. Razmilite o tome.