Postovanje,imam 41 godinu i u vanbracnoj sam vezi sa svojom nevencanom zenom od 25 godina.ukupno smo u vezi 5 godina. do pre tri i po godine bio sam prvom braku, i sa prvom suprugom sam se razveo pre tri godine. iz tog braka imam dve kcerke, sada imaju 11 i 15 godine.kcerke volim i obilazim dva puta mesecno (zive u gradu udaljenom 150 km mene) i placam izdrzavanje.ja sam cvrsto resio da mi novi brak uspe, ali postoje problemi. supruga cesto odlazi od kuce, odlazi kod svojih roditelja, koji zive 80 km dalje. tamo ostaje po 4-5 dana, a ja sam za to vreme u kuci, sa svojom majkom. do pre dva meseca izdrzavao sam kaznu kucnog zatvora (zbog saobracaja) u trajanju od 8 meseci. tesko mi je bilo i bio sam vrlo uznemiren cestim odsustvovanjima supruge. ona je to pravdala obavezom da poseti bolesnog oca, da zavrsi neke pravne obaveze itd. sumnjao sam u njenu iskrenost, pa sam resio da to proverim. u njenom mobilnom telefonu nema niceg, jer su joj svi pozivi i poruke uvek obrisani, kada se vrati kuci. uspeo sam da preko operatora dobijem kompletne listinge poziva i poruka koje je ona napravila u zadnjih 6 meseci. na zalost, moje sumnje su se obistinile, ona je danju, nocu komunicirala sa drugima, i to bar 10-20 poziva / poruka. to je od mene krila. i dok je bila kod kuce, telefon je zakljucavala, a kad ode npr. u prodavnicu, zadrzi se predugo, ja je pozovem, a mobilni joj je zauzet. kad je pitam sa kim toliko prica, ona laze da je u pitanju sesttra ili mama. naziva me bolesno ljubomornim. raspitao sam se i saznao da su u pitanju uglavnom, meni nepoznati muskarci sa kojima je komunicirala. nekima je cak i davala novac na pozajmicu.sa druge strane, ja je volim, ali mi je tesko da joj oprostim. a kako da budemo i dalje zajedno, kada skoro stalno laze. imali smo puno lepih, zajednickih trenutaka, zelimo lepu buducnost. ali, ja smatram da je neiskrenost prevelik problem. ona mi se pravda, kaze da je nezadovoljna zivotom na selu, da zeli musko drustvo, da zeli da se druzi. moram da napomenem da imamo veoma dobar seksualni zivot. ona mi pored svega toga govori da sam joj ja i najbolji prijatelj i sve super. ali meni je tesko i na znam sta da radim.isuvise sam puno toga zrtvovao zbog nje (zbog nas), razveo sam se, napustio divnu zenu i decu, posao, prijatelje, mesto prebivalista,…  tesko mi je da je napustim, ali ne znam kako dalje ovako, uz njena cesta odsustva i skrivanje nekih, meni nepoznatih muskih drugara. ona ne zeli da je napustim. jednom sam je suocio sa njenim roditeljima koji su bili na mojoj strani, odnosno bili su objektivni.recite mi i vi, molim vas, da li sam ja bolesno ljubomoran, kako supruga kaze ili zaista nije u redu da supruga godinu dana zivi sa mnom (180 dana kuci, 180 dana kod rroditelja) i krije mnogobrojne prijatelje. kune mi se da me ne vara, ali ja nisam siguran. bas mi je tesko. kolebam se sta da uradim.hvala na iskrenim i strucnim odgovorima.