Šta je na kraju srede? Četvrtak.
A šta – na kraju četvrtka? Petak.
Na kraju svih krajeva?
Uvek je jedan novi početak

Krajevi se potroše,
počeci uvek traju.
Početak – eto šta je na kraju!

Duško Radović

Počela je još jedna godina u našim životima. Retko zastanemo da se zapitamo šta nam je prethodna godina donela, u čemu smo uživali, šta nas je bolelo, radovalo, zbog čega smo strahovali. Kakvim smo je ljudima ispunili, sa koliko osmeha obojili, koliko suza smo pustili. Da li smo iskreno ili sa mašnicama govorili, koliko smo se ljutili, patili, voleli, pronalazili. Po čemu ćemo pamtiti završenu godinu? Kada bismo morali jedan događaj ili doživljaj da izaberemo kao predstavnika, šta bismo to odabrali? Neko je nekoga izgubio, neko je nekoga našao. Neko se rastao a neko sastao. Neko je rizikovao i dobio a neko rizikovao i izgubio. Šta smo za sebe činili i da li smo nečim našu dušu grejali ili smo ostajali , čežnjivo gledajući u propuštene prilike verujući da je to igra sudbine? Kada se osvrnemo, da li smo ispunili zacrtano ili očekivano ili smo negde na pola, na početku, nigde? Da je prethodna godina naša poslednja, za čime bismo žalili? Da možemo da vratimo vreme, šta bismo drugačije uradili? Da li smo trošili vreme uludo, prekidali komunikaciju sa onima koji su nam životno važni ili smo sklapali više poznanstava i prijateljstava nego inače? Da li smo svake godine unekoliko drugačiji i šta nas to menja? Kada bismo izabrali boju kojom bi predstavili prethodnu godinu, koja bi to boja bila? Koja metafora? Da li smo dovoljno grlili, ljubili, vodili ljubav? Da li bismo nešto dodali ili oduzeli? Možda nam je konačno sve bilo potaman.

Početak je vreme i za donošenje novih odluka, planova, ciljeva. Za nove želje, potrebe, misli. Za nova otkrića, dostignuća, promene, prevrate i strasti. Za nova iskustva, prilike i teme. Hipoteze i teoreme. Za filozofiranja i mangupiranja.Početak je trenutak i beskraj. Kako ćemo iskoristiti nove prilike? Da li ćemo ove godine poverovati da je svaki dan nova šansa ili ćemo i dalje čekati neka bolja vremena? Da li smemo ono što želimo? Hoćemo li učiniti nešto više za sebe nego tokom prethodne godine? Šta nas raduje. uzbuđuje i ushićuje? Šta ćemo probati prvi put?

Dok vreme lagano prolazi, pokušajmo da ne zanemarimo činjenicu da prolazi i da to što mi ne donosimo odluke koje su nam važne ne znači da je život na “stand by“ modu. I vreme koje ne koristimo kako želimo, ulazi u konačni zbir, Itekako se računa. Potrudimo se da ceh bude vredan plačanja i da na kraju ove godine životu damo i bakšiš kao zadovoljne mušterije. Na kraju kako kaže Pablo Neruda:

Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,

ne pokušati razumeti sve što ste zajedno proživeli,

i zvati ih samo onda kad su neophodni.

 Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,

pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo,

izigravati klovna da bi te pamtili,

i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.

 Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,

biti uplašen od života i od onoga čime te život obavezuje,

ne živeti svaki dan do poslednjeg daha.

 Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti,

da zaboraviš njegov osmeh i oči,

a sve samo zato što je on izabrao drugačiji put od tvog,

zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost

i zamijeniti je njegovom sadašnjošću.

 Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge

misliti da je njihov život vredniji od tvog,

ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.

 Zabranjeno je ne stvarati vlastitu priču,

ne imati trenutak za one kojima si potreban,

ne razumeti da je život ono što daje,

a takođe i ono što uzima.

 Zabranjeno je ne tražiti sreću,

ne živeti život s pozitivnim stavom,

ne smatrati da uvek možemo biti bolji;

 Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe

ovaj svet ne bi bio isti.

Dodajmo svetu malo naših boja i ne zaboravimo da sreću čine male stvari. Uživajmo i proslavljajmo sve što se da proslaviti sa svima onima koji su nam važni. Jer jedino nam sećanja niko ne može oduzeti. Ona se računaju. Traju. Prenose. Kreirajmo ih s ljubavlju.