Šta je psihoterapija?
Većinom ljudi imaju neku ideju ili pretpostavku o tome šta je psihoterapija i čemu služi. Međutim većina tih ideja je da dođete kod terapeuta, kažete šta vas muči i on vam u tom jednom susretu da savet i rešenje problema. Upravo zbog toga neki ljudi ne žele da dođu, s pravom verujući u to da im drugi zapravo ne može rešiti probleme.
Jedna od predrasuda je da je to samo za mentalno obolele ljude. Za ljude sa nekim ozbiljnim traumama i da ukoliko se u životu ne dešava ništa dramatično onda terapija nije izbor za njih.
Istina je da je psihoterapija zapravo jedan proces, putovanje, avantura tokom koje spoznajemo svoje načine funkcionisanja. Jedno osvešćivanje našeg udela u svemu što nam se dešava i što činimo. Traganje za sopstvenim potencijalima, granicama, kao i otkrivanje novog pogleda na život.
Ono što je posebno i posebno lekovito je zapravo odnos koji se uspostavlja između klijenta i terapeuta.
Za neke ljude je iskustvo da ih neko zapravo sluša, čuje, razume i ne osuđuje neverovatno i dešava im se po prvi put. I to onda kada su poverovali da se to nikada neće desiti.
Dakle to je odnos u kome je terapeut istinski zainteresovan za nečiji svet i zajedno sa klijentom otkriva deo po deo i tako zajedno preslažu delove slagalice. Kada neki deo slagalice sa pogrešnog dođe na pravo mesto energija života opet počne da teče.
Ljudi imaju sve neophodne sposobnosti da rešavaju svoje probleme i da se suočavaju sa teškoćama. međutim ponekad se zaglave i osećaju da tako više ne ide i da im je potrebna pomoć nekog ko nije emotivno uključen u sve to kao sto su prijatelji, roditelji, braća i sestre. Nekada je razgovor sa bližnjima dovoljan ali kada nije onda treba da znamo da imamo još izbora.
Psihoterapija je prilika za lični rast i razvoj, za otkrivanje sposobnosti koje tu negde čuče neiskorišćene i zaboravljene. Prilika da se sretnemo sa nasim potrebama, osećanjima. Da eksperimentišemo sa ispoljavanjem istih ili sa kontrolisanjem u zavisnoti od toga šta je kome potrebno. Da naučimo da pratimo i osluškujemo sebe. Da se životom aktivno bavimo a ne da ga samo preživljavamo i otaljavamo verujući da to tako treba i mora.
