18 thoughts on “Postavite pitanje”

1. Postovana Brankice,

   Imam 28 godina i raskinula sam sa deckom sa kojim sam bila 5 godina. Osecaam se izgubljeno i mislim da ova tuga nikad nece proci. Ako imate neki savet znacio bi mi. Hvala

2. Pozdrav Ivana,

   Stanje u kom se nalazite nakon 5 godina veze nije neobicno. Nakon zavrsetka veze tugovanje je normalna pojava. Pored toga sto ste bez partnera nemate ni mnoge fantazije, planove, ideje, koje su bile deo vaseg odnosa. Sa partnerom gubimo i osobu od poverenja, nekog ko je uvek tu, ljubavnika, prijatelja. To je zapravo nekoliko gubitaka u naizgled jednom. Sada izgleda kao da nikada nece proci ali na srecu hoce nakon izvesnog vremena. Dajte sebi prostora da odtugujete zavrsetak da bi ste bili spremni za neki novi pocetak. Pozdrav

3. Poštovana,
   Imam 34 godine, imala sam 7 spontanih, i sve je počelo od prošle godine da mi se u naletima dešavaju napadi panike, onaj osećj kao da umirem,inače sam veliki emotivac, a osećam se depresivno,a nema razloga jer mi je sve u životu o.k.osim što nema još uvek dece.Šta mi Vi predlažete, šta činiti? A ja sam uvek bila nasmejana,veliki borac a sad bukvalno živim u strahu i uvek pitanje a šta ako mi se nešto desi?Hvala unapred.

   Sve najbolje

4. Poštovana,

   Bice da ste jos uvek borac, jer vec sedam puta pokusavate da se ostvarite u ulozi majke. Čak i da ste imali jedan spontani dovoljno je da budete tužni, jer ste imali potrebu i želju koja se za momenat ostvarila, praćenu fantazijama, planovima i onda se sve to rasprši u trenutku. Više puta kada se to desi normalno je da se osećate depresivno. To je veliki izazov za Vas i Vašu prvenstveno želju a onda i snagu da i dalje pokušavate. Svaka Vam čast. Ne znam ništa o Vašem životu da bih Vam sad dala precizan odgovor ali meni barem ovo zvuči sasvim dovoljno za Vaša osećanja takva kakva su. Kada se desi spontani susrećete se verovatno i sa osećanjem krivice i pitanjima šta nije u redu sa Vama i to dodatno doprinosi depresivnom rasoloženju. Ne znam kakva je situacija ali trebalo je i toliko puta objašnjavati svima koji znaju da ste zatrudneli, odgovarati na pitanja kad Vam nije ni do čega. To zaista nije lako. Što se samih napada panike tiče oni su zapravo poziv da pogledamo u sebe. Napadi osobu uvek teraju negde da odu, npr da se s ulice vratite kući, ili iz kuće da hitno izađete napolje. U zavisnosti od toga kuda Vas teraju da odete, zapravo gde Vas vuku zavisi i deo tumačenja zašto se dešavaju. Takođe panični napadi se dešavaju onda kada naši uobičajeni načini prevazilaženja problema prestanu da funkcionišu, kada se susretnemo sa nečim novim a za to još nismo psihološki opremljeni jer je situacija nova a naši načini stari. Tu se otvara prostor za lični rast i razvoj i to je svakako prostor koji preporučujem da istražite u okviru psihoterapije. Nadam se da Vam je nešto od ovog bilo korisno. Pozdrav
   Brankica

5. Poštovana,
   Hvala na odgovoru.A da li bi meni pomogla psihoterapija, jer sam zaboravila da napomenem da mi je proradila i autosugestija kako ja kažem luda glava pa pomislim da ću umreti, ustvari čim me nešto zaboli ja odmah ma da to je to kraj.Naravno imam strah od sledeće trudnoće i imam pitanje u sebi a kako ću ja da izguram trudnoću ako me uhvati napad panike? Kako se zakazuje kod Vas, volela bih da popričam sa Vama i otprilike koliko košta?
   Hvala Vam puno.

6. Psihoterapija je put ka sebi, osvešćivanje svojih načina bivanja u životu, proučavanje odnosa sa drugima, sa sobom, sticanje uvida koji nam onda daju mogucžćnost izbora umesto da postupamo kako smo uvek postupali, kako ja kažem na autopilotu, sa sve rečenicom- pa ja sam takav/takva-. Kada Vas već i telo ( i kroz spontane i kroz panične napade ) i duša pozivaju da se zagledate u sebe, odazovite se. Razmislite pa se javite slobodno na broj koji imate u kontaktu. Seanse traju 60 min a intenzitet viđanja određujemo u dogovoru, u zavisnosti od Vaših potreba i mogućnosti.
   Što se tiče osećaja da ćete umreti to je sastavni deo i jedna od glavnih odlika paničnih napada. Sve to zahteva brigu i obradu da bi s mirom mogli da prolazite korak po korak kroz novu trudnoću. Pozdrav

7. Postovana,
   Obracam se u ime svojih roditelja koji su pred razvodom iako su 30 godina ziveli u jednom skladnom braku.U predhodnih deset godina doslo je do finansiskih problema veoma ozbiljnih koje su tesko resili.Tada su pocele prepirke,svadje,povlacenje u sebe,bes…Moja majka je tip zene koja veoma emotivna ali jaka zena i veoma tvrdoglava.Moj otac je jedan covek kojeg u zivotu odrzava rad,veoma veoma emotivan i povucen covek,svoje emocije retko pokazuje ,jednostavno to ne ume.Jednostavno doslo je do nerazumevanja,povlacenja u sebe,”teranje”inata neko dokazivanje moci da se doslo do toga da vise ne mogu da razgovaraju normalno.Mama je ta koja zeli razvod a tata tvrdi da je bez obzira na sve voli i da to ne zeli da uradi.JA,kao njihova ćerka,razgovarala sam vise puta sa njima ali mama kao da me ne slusa i ne zeli da popusti iako ju je tata bukvano preklinjao da ne podnosi zahtev za razvod.Jos uvek nije to uradila iz finansiskog razlogaZelim da mi date neki savet sta da radim,jer ja takodje ne zelim da do razvoda dodje,kako da im pomognem tj.KAKO MAMU DA ODVRATIM SA TOG PUTA?!Svasta sam pokusavala i da se svadjam,lepo razgovarala,molila,pretila…Nista nije uspelo.Mnogo sam vezana za svoje roditelje i nisam ni sanjala da ce do ovog doci.MOLIM VAS AKO IKAKO MOZETE POMOZITE MI.Unapred zahvalna Marija R.

8. Marija,

   Veoma mi je zao sto Vam se porodična situacija menja iz korena i što zajedno iz uloge njihovog deteta prolazite kroz krizu. Ostajanje u odnosu nije pitanje ljubavi, već pitanje odluke. Ljudi se mogu mnogo voleti ali odlučiti da iz mnogih drugih razloga ne mogu više da budu zajedno. I to nema nikakve veze sa ljubavlju. Ljubav nije dovoljna za ostajanje u vezi. Vaši roditelji prolaze kroz proces donošenja novih odluka, čini se da to samo majka radi, ali i otac želeći da ostane u braku sa Vašom majkom takođe prolazi kroz proces odlučivanja i biranja. Majka u ovom momentu bira da iz tog odnosa izađe a otac bira da u tom odnosu ostane. Šta će se desiti ne znamo ni Vi ni ja, ali ono što je istina je da koliko god da Vam je teško Vi zapravo ne igrate bitnu ulogu u tome. Možete dubiti i na trepavicama ali taj odnos nema veze sa Vama. Naravno da Vas roditelji vole najviše na svetu, ali kakav će život živeti ne može i ne sme zavisiti od Vas. Možda Vam ovo zvuči okrutno ali u isto vreme je i oslobađajuće saznanje da nije Vaša odgovornost da li će oni ostati u braku. Takođe kako god Vam sada delovalo, ukoliko do razvoda dođe, nakon prvobitne tuge, ljutnje i mešavine raznih emocija, dolazi do reorganizacije života kod oba partnera ( ako su psihički stabilni ), do ponovnog vraćanja sebi i gledanja u ono što svakome treba. Razvod iako svakako bolan označava kraj odnosa kakav je do tada bio, ali i početak drugačijeg koji ponekad biva mnogo zdraviji i produktivniji. Verovatno znate da ljudi nekada posle razvoda kada se vrate sebi požele da se vrate i partneru, ali sa tog drugačijeg mesta. Bez ideje da Vam dam lažnu nadu, ovo Vam kažem samo iz razloga da vidite da život posle razvoda osim bola donosi i mnogo drugih emocija i situacija koje osveže život razvedenih. Nekada sa stečenim iskustvom iz prethodnog odnosa ljudi ostvare nove mnogo produktivnije i bivaju srećniji. Nekada ponove iste odnose. Zavisi od toga koliko je ko spreman da uči iz sopstvenog iskustva. Dakle mnoštvo je izbora.
   Moj savet Vama je da pošto svakako ne možete promeniti ništa i nije na Vama da to radite, kažete roditeljima da ih volite, da Vam je žao što im je sada teško i da ste tu za njih. Nemojte upasti u igru između dve vatre, nemojte štititi nikoga, bavite se sobom i vidite šta će da se desi. Mnogo će im više značiti to što ste nesmetano tu. Kada se samo jedna osoba izmakne iz porodičnog miljea, celo polje se menja.
   Pozdrav
   Brankica

9. Bila sam sa deckom 4 i po meseca i raskinuli smo sada vec ima 20 dana…Od tog trenutka ja niti izlazim niti jedem niti mogu da spavam,srusio mi se ceo svet,i ne znam kako da se trgnem i krenem napred..Stalno gledam u telefon i nadam se da cemo se vremenom pomiriti nikako da se pomirim sa tom cinjenicom da je gotovo…Bili smo po ceo dan svaki dan zajedno i dan pre raskida pisao je kako me voli kao nikad nikog u zivotu koliko mu znacim kako ce uvek biti tu a sutradan posle male svadje je rekao kako nismo jedno za drugo i kako je razlika u godinama ucinila svoje,a stariji je od mene 10 godina….Ne znam kako da nastavim dalje pritom zivimo 5 minuta jedno od drugog i znam da cu ga sresti kad tad i ne znam kako cu to podneti…

10. Poštovana Nevena,

    Ne znam koliko imate godina ali evo koliko god da imate proces kroz koji prolazite je isti. Nakon završetka veze potpuno je normalno da budete tužni, da Vas muči nesanica i izmanjen apetit. Kako kažete srušio Vam se ceo svet, to jeste delom istina. Takav svet koji je bio sačinjen od vas dvoje jeste srušen. Međutim svet van vašeg odnosa i dalje postoji, jutro svane, sunce izađe, dan se završi i opet počne. Sve se i dalje kreće, mrda, živi, diše i postoji. Sada ste na mestu odakle gledate Vaše srušene snove, želje, planove i ideje, kao i osećanja i naravno da Vam je teško da se kako kažete trgnete i krenete napred.Kada budete dovolno dugo ostali na tom mestu i odatle uzeli sve što Vam treba, pomerićete se. Sada je u redu da baš tu stojite i odtugujete. Ljudi govore one stvari u koje u datom trenutku veruju. Ne znači da su nužno lagali. ALi kako se sve menja pa i mi svakoga dana, moguće je danas verovati u to da ćemo za nekoga biti uvek tu, a sutradan da nam to već bude prejako i previše. Nemojte se mučiti tom malom svađom i tražiti krivca, jer odnos između dvoje ljudi treba da može da podnese i malu i veliku i ogromnu svađu. S obzirom da živite blizu moguće je da ćete se sresti i verujem da imate u glavi barem 10 različitih scenarija mogućeg susreta. Istina je da i kada se sretnete ništa od toga što ste zamislili se verovatno neće desiti. Biće onako kako ga kreirate u tom momentu sa svim onim što je od osećanja prisutno u oboma. Podnećete lakše ili teže, bolje ili lošije, bolnije ili manje bolno, ali svakako da ćete podneti i preživeti i imati novo iskustvo od koga ćete biti jači. Kako god Vam sada ovo zvučalo, proći će i ponovo će biti ljubavi i ljubavi, snova, želja, nadanja, uspona, padova. Jer život je takav, šaren i svakoga dana nas nečemu nauči ako želimo da vidimo i čujemo. Pozdrav
    Brankica

11. Moje pitanje je drugacije od ostalih.
    Ja sam mnogo povucenija osoba i ne pricam mnogo i kad pricam uvek sam tiha i to mi kazu svi.Sta da radim da bih se oslobodila i da budem opustenija i komunikativnija kad sam u drustvu i sa deckom da ne cutim samo dok ostali pricaju.

12. Da li je normalno da imam odnose u 16-oj godini?

13. Pozdrav Milice,

    Povučenost nije nužno loša. Kada posmatrate okolinu i društvo u kome se nađete Vi sebi pravite sliku koja Vam je potrebna da bi procenili situaciju i da bi videli koga tu ima i sa kim možete da pričate. To je nužan deo pre nego uđete u kontakt sa nekim. Međutim tu je izgleda mesto kada Vi nešto pomislite ( npr. Šta ako ne znam ništa o tome o čemu pričaju pa ispadnem glupa, šta ako mi se smeju, šta ako šta ako….) i tu se onda prekinete i povučete. E ta uverenja su ono što treba istražiti, ona dolaze iz porodice u kojoj ste odrasli i iz poruka koje ste slušali od roditelja. Npr. Ako ne znas sve o tome onda ćuti, ili onda ne znaš ništa, ili Ne treba se isticati, skromnost je vrlina..i slično, primera je mnogo a samo neki su Vaši. Na tome se radi kroz psihoterapiju. Jedan deo toga ostaće zauvek Vaše a jedan deo je pogodan za promenu. Pozdrav

14. Pozdrav Sandra,

    Pitanje je zanimljivo i vrlo nezahvalno za odgovor. Da li je normalno je pitanje na koje odgovor zavisi od mnogo stvari. Ako gledamo u današnje vreme, standarde i uobičajene načine ponašanja mladih u tom uzrastu i vidimo da veći deo ima odnose u tim godinama, a normanost gledamo kroz većinu, onda jeste. Međutim ako gledamo u emotivni i socijalni razvitak mladih to nije nužno vreme u koje je svako spreman. Hormoni rade svoje, sadržaji sa svih medija bude radoznalost, sve vri i normalno je zapravo da se to pitate. Na žalost školstvo ne pruža podršku u smislu edukacije i informacija a sa interneta mladi a i svi ostali čitaju samo ono što ih zanima, a da bi ih zanimalo moraju pre toga bar nešto o tome čuti. Mladi najčešće uopšte ne razmišljaju o polno prenosivim bolestima niti znaju za više od AIDS-a i da mogu da zatrudne, i to je sve. Međutim šta sve može usput da vas snađe ni ne slutite. Takođe fantazije o prvom seksualnom iskustvu nemaju nikakve veze sa samom realizacijom i ukoliko veza nije stabilna, samo mlado biće takođe nije sabilno i spremno, razočaranje koje eventualno usledi može da ima ozbiljnije posledice po osobu. Dakle kada je ko spreman, individualna je stvar i ja Vam ne mogu reći uradite to ili ne, ali Vas savetujem da počnete da čitate o svemu što Vas zanima, posebno o polno prenosivim bolestima i da nipošto to ne uradite bez prezervativa, kada god budete imali odnos. Dobro razmislite, čitav život je pred Vama i potpuno je u suštini nebitno da li je deo Vašeg društva seksualno aktivan ili nije. Većina tih priča koje kolaju školskim dvorištima su poprilično izmišljene, naduvane i izmenjene. Pozdrav. Brankica

15. Poštovana,

    Odavno imam strah koji se javlja jer osećam da će se desiti nešto loše. Strah me toliko opterećuje da noću ne mogu da spavam jer iščekujem da se to loše desi kako bih bila mirna. Mislim da je to neka vrsta opsesivno kompulzivnog sindroma, jer mi takve misli ne daju mira. Inače, plašim se saobraćaja (Pr.već sad razmišljam kako će mi se prilikom puta na more dogoditi neka saobraćajna nezgoda, što mi predstavlja veliki problem i opterećuje me toliko da želim da otkažem letovanje.) Hvala na pomoći.

    S poštovanjem.

16. Poštovana Sandra,

    Opsesivno kompulzivni poremećaj podrazumeva prisilne misli i radnje. Ovo što vi opisujete više liči na anksioznost koja može preći u panični napad i ne mora. Anksioznost je neprijatnost, stanje stalnog straha, tenzije i osećaj da če se nešto strašno desiti. Mislim da se Vi ne plašite saobraćaja već se plašite šta Vam se u saobraćaju može desiti. Možete otkazati letovanje ali ne vidim kako će te izbeći saobraćaj na ostalim mestima osim da ne izlazite iz kuće uopšte a onda govorimo o fobijama. Dakle moja prepruka za Vas je psihoterapija kako bi ste istražili šta Vam se dešava i to rešili i vodili zdrav i funkcionalan život. Pozdrav

17. Imam problem vec duze vreme ,nisam htea da pijem neke lekove niti bilo sta drugoo..Pretpostavljam da je od stres..osecam da se gusim srce mi ubrzano radi ,isto osecam i mucninuu ..ja sam bila kod psihijatra ,on je rekao da je to privremenooo..posto sam inace porodiljaa…verovatno neki stress i nespavanje….da li vi imate neki predlog da sama sebi olaksam sve too?Hvala unapred

18. Pozdrav Nataša,

    Niste mi dali baš puno informacija, ali ukoliko ste porodilja i ovo Vam je prva beba, simptomi koje osećate mogu biti posledica stresa kao što je rođenje deteta i konstantna briga o njemu. Značajan je uticaj nespavanja odnosno isprekidanog sna. Isprekidan san nekoliko noći za redom dovodi do razdražljivosti i menja naše ponašanje. Naravno lek za to je da spavate kada god možete. Savet spavajte kad i beba nije mnogo koristan jer Vi niste beba pa ne možete da zaspita tek tako baš svaki put. Svakako da morate sa nekim podeliti obaveze i obezbediti sebi san. Ukoliko je u pitanju beba do 6 meseci još uvek joj je potreban noćni obrok i nemojte bebu hraniti noću svaki put kada se probudi. Da ja sada ne nagađam ako imate pitanja vezana za bebu rado ću Vam kao majka i stručnjak objasniti šta Vas zanima. S druge strane simptomi koje opisujete kao što su gušenje, ubrzan rad srca i mučnina mogu imati veze i sa nekim lekovima ukoliko ih uzimate i ja bih Vam svakako predložila pregled kod dr čisto da utvrdite da li je u pitanju samo psihosomatika. Ukoliko jeste onda su to simptomi koji Vas pozivaju da se zagledate u sebe i vidite šta Vas to guši i od čega Vam je to zapravo muka. Treba vremena da se naviknete na ulogu majke i nemojte se zbog toga osećati loše. Svaka žena je na svoj način prošla kroz inicijaciju u ulogu i verujte da ni jednoj to nije bilo lako i nije kroz to prošla glatko. Zamolite oca bebe da pomogne i koristite baka servis ako ste u mogućnosti. Ukoliko imate još pitanja, tu sam. Samo polako i gledajte u Vašu bebu i u sebe.

Comments are closed.