Vec duze vreme imam problem kako sa izrazavanjem emocija tako i sa ‘zarobljenim emocijama’ prosto mi je i najobicniji zagrljaj postao znak slabosti koju ne zelim da pokazem naprotiv ljudima delujem kao osoba koja nema nikakvih problema zaista cesto se smejem i salim,ljudi se u mom prisustvu dobro osecaju ali ja znam da na taj nacin bezim od svojih skrivenih emocija i svojih strahova koji me kada ostanem sama sa svojim razmisljanjima itekako bole..iza mene je ostala jedna ljubavna veza gde je partner stalno ‘odlazio’ i ‘vracao’ se,tj.dvoumio se i ja sam vremenom nagomlala strahove znajuci da ce on opet ‘odlaziti’ ljubav je nesumnjivo postojala sa obe strane zaista nije bila u pitanju mazohisticka veza niti ponizavanje ni nista slicno,gomila nesigurnosti..sada kada se to zavrsilo imam priliku da sagledam svoje emocije koje skrivam  toliko ‘gomilam’ unutar sebe da se trenutno lose osecam.Vremenom sam razvila neke odbrambene mehanizme,nepovreljiva sam,ne verujem ljudima,u startu se postavim kao da taj neko zeli da me nasamari itd. i kad sve zbrojim ostaju mi samo negativnosti kako da se oslobodim takvih emocija?Odnosi se na sve emocije u celokupnom zivotu a ne samo na partnerske odnose.Osecam se zarobljeno u sopstvenoj kozi.Hvala