Poštovana, imam devojčicu od 5 godina, i ima strah kad treba negde da idemo u goste, bilo da se radi o odraslim osobama ili deci. A u poslednje vreme taj strah se ispoljava i kad kod nas u goste neko dolazi. Uvek pita zašto idemo i koliko ćemo se zadržati.Jako je nepoverljiva prema ljudima, ide u vrtić,dobra je, vaspitačice je non stop hvale, ali je povučena u smislu da nikad neće prva pokrenuti igru nego samo na inicijativu druga ili drugarice. Inače taj strah kod nje traje jos od druge godine, i kad god bismo negde otišli, na primer u igraonicu na rodjendan, ona traži moju pažnju, odnosno da sam ja uvek pored nje, ili da sam joj non stop na vidiku. Suprug i ja smo zbog posla bili jedno vreme razdvojeni i dete je bilo uvek sa mnom, imala je svu pažnju i ljubav, non stop razgovaram s njom i nekad mi kaže zašto se plaši(na primer ne svidja joj je se ta osoba kod koga smo krenuli u goste), a nekad neće da mi kaže, samo promeni raspoloženje, postane jako tužna i ćutljiva. Ja prvo što uradim počnem s njom lepo da razgovaram, sve joj objasnim, ali nekad me toliko iznervira da počnem da je grdim i posle mi bude žao, tako da ne znam šta više da radim. Svaki put kad negde krenemo hiljadu i jedno pitanje i hiljadu i jedan odgovor. Trenutno od supruga nemam podršku, nego on smatra da treba da joj popustimo i da će taj strah sam nestati, ali ja mislim da imamo problem i da nam je potrebna stručna pomoć. Hvala unapred!