Pisem vam ovo jer ne znam kome da se poverim,nije konkretno pitanje ali moram nekome da se otvorim.Ovako,mislim da svi moji problemi pocinju od jednog najveceg a to je to sto zelim da budem zensko,odnosno transeksualac sam,s tim da se ne izrazavam tako,ne ponasam se kao zensko,ne nosim zensku garderobu ali druzim se samo sa devojkama i zanimaju me samo ”zenske” stvari.Znam,sto posto sam siguran,da zelim da budem zensko i to dovodi do mnogih drugih problema u mom zivotu.Od malena izbegavam druzenje s decacima,izbegavam sport,izbegavam sve sto me asocira na to da sam musko,to mi nije smetalo kad sam bio dete ali je pocelo da mi smeta sada u 15,odnosno sada 16-oj godini mog zivota kada se svi medjusobno druze.Nekada je bilo decaci i devojcice i tad mi je bilo tesko ali opet sada mi je mnogo teze jer ne mogu uspostaviti nikakav odnos sa muskim osobama koje poznajem.To mi posebno smeta i zelim paznju i dobijem je na nacin na pogresan nacin,glupiram se i glumim budalu,i onda zbog toga sto to nssam a ljudi misle da jesam onda mi je opet u tim situacijama nervozno.Ovo sve je uzasno za mene jer jednostavo no ne znam odakle da pocnem,kuda da idem jer imam toliko stvari koje zelim da kazem,tako zelim da se izrazim a mislim da to takodje dolazi od toga sto sam zena u telu muskarca.Mama me je vodila kod psihologa kada sam bio mladji,i do skoro sam mislio da je to bilo zbog iracionalnih strahova koje sam imao,kako je ona tvrdila ali ja mislim da me je slala jer je znala da sam zensko.Jednom prilikom,secam se plakao sam pred spavanje i vikao kako ocu da budem zensko a i inace sam bio uzasno isfeminiziran i obozavao da se igram sa lutkama,obozavao sam i da oblacim zenske stvari ali naravno s vremenom sam poceo da primecujem kako drustvo gleda na mene.Zbog toga sam poceo da se menjam na gore,na nesto sto nisam,svoje zelje za izrazavanjem poput zene pretvorio sam u sale,naprimer imitiram neku zensku osobu i pokazujem se na drustvenim mrezama tako ali da deluje kao sala iako je za mene predstavljanje sebe tako.Jos jedan problem koji mi se ovde javlja jeste to sto idem u skolu,gimnaziju koja zahteva puno ucenja,a ja nemam koncentraciju i ne mogu da ucim jer se osecam depresivno sto ne mogu da budem ja,bukvalno i da ocu da menjam pol a hocu ne mogu jer moram da zavrsim skolovanje,a ja ne mogu da se skolujem ovako,jer ce me to uvek muciti dok ucim.Inace mi je otac veoma zatvoren i ne smem ni da pomislim na to sta bi bilo kad bih mu rekao,veoma je primitivan i moguce da bi me izbacio iz kuce a ako ne unistio i ovaj jadan odnos koji imamo.ZNam to jer vidim njegove stavove i poglede na liberalne promene u svetu poput gej parada,veganizma…Shvatam i da mi treba psiholog,trazio sam mami da idem kod nekoga,ne govoreci joj razlog,ona ne shvata da mi treba,i ponavlja mi da idem kod skolskog,i nastavlja iako joj kazem da mi ne pomaze jer njoj ne mogu otvoreno da kazems voj problem jer je osoba koja radi s ostatkom s skole i jednostavno me sramota,iako je divna zena.A u ljubavi je isto uzas naravno,svidja mi se jedan decko koga uopste ne poznajem samo sa drustvenih mreza,ne znam ni da li je gej,imam takav utisak jer dosta puta daje tako neke znake ali opet cesto kaci stvari vezane za ribe i zenski pol a ja se tesim govoreci sebi da to radi da drugi ne bi shvatili da je gej.Uz sve ovo imam zavisnost od telefona i drustvenih mreza jer mi je lakse da budem tu i da tako trosim svoje vreme jer mi je to sigurna zona nego da zivim svoj zivot.A ja zelim da zivim zivot,tako puno zelim da zivim zivot,zelim da mu se svidjam i da budem obrazovana,lepa,inteligenta,da me ljudi vole,toliko zelim da budem u centru paznjee i osecam se lose zbog toga ali je to zelja i ne mogu je jednostavno izbrisati iz mozga.Muka mi je od svega.Pogledam se u ogledalo i vidim bradu,dlake koje rastu,moje telo,koje ne podnosim zbog dlaka najvise,a i naravno penisa,hteo sam da kupim epilator ali mama odbija da mi kupi a mene je sramota…Pored toga nezadovoljan sam sobom jer imam lose ocene,onda se osecam glupo.I na sve to imam 2m i zamisljam i kad postanem zensko videce se da sam bio musko i nikada necu biti zadovoljan sobom i mislim da cu biti nesrecan.Previse razmisljam i sve je tako zbunjujuce kao sto mozete procitati,ne znam koje je moje pitanje…znam resenje problema ali nemam motivacije da nadjem psihologa