Poštovani,
Imam 22 godine, studiram fakultet koji važi za jedan od najtežih i 4. sam godina, sve sam do sada dala u roku sa prosekom oko 9. Moj problem je što od početka fakulteta osećam ogromnu tugu i potištenost i skoro svaki dan plačem. Iako sam do sada bezbroj puta sebi dokazala da mogu sve da naučim uvek mislim da sam gora od drugih na fakultetu, a znam da to nije istina. Imam divnog decka već godinu dana, međutim veza je na daljinu i to me takođe čini veoma neraspoloženom i usamljenom. Da li je taj nedostatak samopouzdanja možda povezan sa viškom kilograma (svi mi kažu da sam lepa devojka, ali jesam malo bucmasta i to me koči oduvek). Zašto osećam toliku tugu, a nemam nijedan realan razlog za to? Inače sam vesela osoba kad sam u društvu, volim da se družim i izlazim. Samo da napomenem, odnosi u porodici su dobri, roditelji su mi se razveli kad sam bila dete, ali dobro se slažu i oboje se trude maksimalno oko mene, nikad nisu vršili nikakav pritisak na mene (u vezi škole/fakulteta). Grize me savest da popričam sa nekim jer znam da nemam nijedan razlog da plačem i budem nesrećna, ali ne mogu protiv toga, suze same idu. Hvala na odgovoru i srdačan pozdrav.