Pozdrav,imam 18 god i ne znam sta da radim,bukvalno sam u haosu, totalno sj…n,ne mogu da se uopste pokrenem,da preduzmem nesto i mozda cak patim od nekog oblika depresije nemam pojma ni ja vise.Prema mom misljenju sve je pocelo pre 5 god a sad pretpostavljam da dolazi do kulminacije toga.Pre 5 god barem ja tako mislim doslo je do velike promene u mom u zivotu.Zbog jako teske fin. situacije i drugih faktora morao sam sa majkom (zivim samo sa majkom,otac mi je preminuo pre 7 god.) da se preselim u grad.I ranije smo se mi selili,ziveli smo kao podstanari uvek i mrzeo sam ta selakanja jer sam uvek menjao mesto,skole, drustvo, uvek sam morao da se prilagodjavam,jednostavno sve je to bilo tesko.Uglavnom smo ziveli po manjim mestima,okolina beograda da ne kazem sela i uglavnom su to bile kuce.Sada po prvi put mi se selimo u grad,u stan i to socijalan.Majka je imala operaciju (kancer) tako da smo na osnovu te bolesti dobili stan.Prvi put kad mi je spomenula taj stan i da postoje sanse da ga dobijemo meni se to nije dopalo jer je zaista bila velika promena a i u tom trenutku smo ziveli u tom jednom mestu vec dve godine i ja sam se taman prilagodio i ostalo mi je jos osmi razr. da zavrsim i bilo mi je zaista tesko da opet menjam skolu i prijatelje.Jednostavno tamo mi je zaista bilo ok i tesko mi je bilo da odem. Ali mi smo se ipak preselili jer po prvi put bismo ziveli u nasem stanu kako majka kaze (razumem ja nju,ona je ceo svoj zivot provela kao podstanar i jednostavno joj je vise bilo toga preko glave, jos sad kad se ukazala sansa…). I tako smo se preselili i od tada pocinju moji problemi.Stan je od 30 i nesto kvadrata,ni dve sobe nisu mogli da nam daju o komsiluku da ne pricam (80% romi, a ostalo raznorazni bolesni ljudi kako psihicki tako i fizicki,sto mi u pocetku nije smetalo,nisam ni obracao paznju).Ta prva godina stanovanja tamo za mene je bila, pa reci cu drugacija.Skolu sam totalno zapostavio a inace sam odican ucenik, poceo sam da se druzim sa svim i svakim, poceo sam da se ponasam debilno,glumio sam nesto sto nisam blejao napolju konstantno bez ikakvog cilja,cisto radi blejanja, ako me razumete (verovatno me pubertet dobro uhvatio).E onda kako se blizio kraj toj prvoj godini stanovanja tamo shvatio sam da to ustvari nisam ja, da bi trebalo da se uozbiljim i resio sam da prestanem da se druzim sa svima i da se ponasam malo drugacije (pod uverenjem da to jednostavno nije moje drustvo a i zaista sam osetio da sa nekima i ne bi trebalo da se druzim,sada razmisljam mozda je cak i bilo nekih ok ljudi).Onda je dosla srednja skola i ja sam mislio ok sad si u srednjoj upoznaces neke nove prijatelje bice bolje.Ali nije bilo bolje, tu sam verovatno upoznao najcudnije likove do sada, kazem likove posto je to muska skola i devojcica skoro da nema, u nasem odeljenju nijedne nije bilo.Mislicete da preterujem kad kazem najcudnije ali zaista u tom odeljenju sam jedini ja bio ok osoba sto su mi vise puta i profesori govorili a tako je zaista i bilo, nase odeljenje je 4 god vazilo i spadalo u dva najgora odeljenja generacije,jednostavno uopste nisam pripadao tamo i mrzeo sam to odeljenje,hteo sam da se premestim u drugu skolu ali bilo je to polaganje razlike predmeta,a i bilo mi je vise muka od menjanja skola tako da sam ostao.Od tada sam se totalno povukao u sebe jednostavno vise mi je bilo muka od svega, leta sam provodio u stanu zatvoren,jako sam malo izlazio,sa svima sam prestao da se druzim,neki stari drugovi,drugarice su me zvali ja im se nisam javljao,ignorisao, vremenom i oni su prestali da me zovu.Kada bi skola dosla sto se tice ucenja ucio sam vise nego ikad i zaista izvukao fantastican prosek kroz sve cetiri godine (Ne znam ni kako mi je to uspelo jer sam se osecao najgore u zivotu,ustvari razmisljao sam da u tom trenutku to bi bilo najpametnije da uradim).U odeljenju sam bio sasvim ok i prilagodio sam se odlicno iako se van skole nisam uopste druzio sa njima a i iskreno nisam mogao da ih podnesem, dani su mi postali isti,monotoni naravno niko ne bi rekao da sam u toliko teskoj situaciji jer to nisam pokazivao a i trudio sam se barem kad sam u javnosti da sve izgleda kao da je ok.Svaka sledeca godina srednje bi mi bila sve gora i gora,tako sam se i osecao i sve mi je bilo odvratno i tako kroz celu srednju.Kada bih sreo nekog s kime sam se druzio ne bih mu se ni javio ili bi se pravio da ga ne vidim.Postao sam takodje i jako napet poceli su dlanovi na rukama da mi se konstantno znoje i zbog toga mi je neprijatno postalo kad se rukujem sa ljudima.I evo sada zavrsio sam srednju i ne znam sta da radim. S jedne strane znam da bi trebalo da idem na faks zbog cele fin.situacije da zavrsim nesto da nadjem posao, ali me nista ne zanima zaista,a i ne bih zeleo da radim posao koji ne volim, s druge strane tu je i fudbal koji sam uvek voleo i uvek sam bio najbolji kad je to u pitanju i zeleo bi da pokusam da igram negde. I ranije sam trenirao fudbal ali to tada uopste nije bilo ozbiljno sada bih bio spreman da se 100 % posvetim tome a i inace sam sportista i volim sport ( znam da je kasno i govore mi to ali vredi pokusati). A najgore je to sto u ovom trenutku kod mene uopste nema pozitivnih osecanja i zbog toga ne mogu nista da radim.Preovladavaju strah,nervoza,manjak samopouzdanja,bespomocnost,negativne misli,toliko negativnih misli,stvaram u svojoj glavi neke scenarije da ako krenem na faks bice mi kao u srednjoj, da ako krenem na fudbal uopste nista necu uraditi, da nisam dovoljno dobar, da je sve to uzalud, da nikad nisam ni bio dobar.Razmisljao sam isto da ponovo stupim u kontakt sa nekim starim prijateljima ali opet stvaram te negativne scenarije u glavi koji me odvracaju od toga.Zeleo bih da radim u zivotu ono sto volim,mislio sam da je to fudbal sada vise nisam ni siguran.Najradije bih pobegao od svega ovoga jer mrzim svoj zivot u ovom trenutku a znam da to nije resenje.Svaki dan mi je isti(legnem da spavam oko 3 ujutru probudim se ok 1 2 popodne i ceo dan provedem ispred televizora i kompjutera) i kao da nema kraja ovome,pokusao sam da izadjem da vezbam, da treniram,da jednostavno izadjem iz kuce, to je trajalo nekih 5 6 dana i opet sam se vratio na staro.Bio bih vam zahvalan za neki konkretniji savet.Barem da mi kazete u cemu je problem i da li uopste postoji problem kod mene.Hvala unapred