Desile su mi se neke ruzne stvari u zivotu,to je bio proces koji je trajao nekih 5 godina, i sve me to jako promenilo. Pre sam bila uspesna mlada osoba koja voli zivot,druzenje,razne aktivnosti,i sve mi je islo od ruke,ali vremenom sam izgubila veru u sebe. Pala sam godinu na fakultetu,jako sam se udebljala, (20kg da budem preciznija), zatvorila sam se u sebe, izgubila dosta prijatelja,ali oni najbitniji su tu,ali i dalje ne mogu ni sa kim da pricam o tome,jer znam da  ne bi razumeli. Sto je najgore,izgubila sam volju da bilo sta menjam. Osecam se kao da sam jako glupa, jer sam pre s lakocom sve ucila i polagala,a sad osecam da nista ne mogu da zapamtim,da se skoncentrisem. Upisala sam fakultet koji volim,ali sad imam osecaj da nemam nikakav cilj u zivotu,i da to studiram eto onako. Nemam samopouzdanja uopste,nekad ne izlazim iz stana danima,jer me sramota same sebe. A nemam volje da se pokrenem, da pocnem da treniram,sve me mrzi, provodim dane tako sto drzim knjigu preko dana,a navece gledam TV,uglavnom sama. Na ljubavnom planu nema nista,a ja sam ubedjena da je to zbog mog fizickog izgleda,koliko god to mozda glupo zvucalo. Jednostavno,niti imam vere u sebe,da  mogu nesto da promenim, niti imam volje da  se pokrenem.. Ne znam sta da radim, mislim da  ovako upadam u depresiju, ne mogu da se organizujem i naajbolje godine mi prolaze ovako.