Poštovani,
u braku sam skoro 2 godine. Od samog početka veze stvari nisu najbolje funkcionisale, ali ako me pitate zašto sam ostala tu, jednostavno ne znam, valjda iz borbe da dokažem da stvari mogu da funkcionišu (što je očigledno greška, jer se za više od 4 godine, veze i braka, ništa nije promenilo u odnosu mene i mog partnera).
Često se svađamo, razlozi su razni, da ih čovek ogoli bili bi glupi. Imamo dete od 1 godinu, ja sam zaposlena, radila sam i čuvala dete, nisam išla na bolovanje (radim od kuće). To što zaradim, uglavnom je sav prihod koji imamo od početka naše veze. Radim mnogo, ne spavam, brinem o kući i detetu. On mi ništa ne pomaže ni u kući ni oko deteta ni oko posla, ali zaista. Ne čisti čak ni za sobom, a kamoli da meni pomogne!? To naravno u meni rađa nezadovoljstvo, jer to vidim kao nerazumevanje i nepoštovanje, a pri tome uglavnom sam sama u stanu (sa bebom na trećem spratu bez lifta). Kada mu nešto kažem, da mi pomogne, zašto se tako ponaša, počnem da plačem, bila mi je malo teško posle porođaja, on se tada ekstremno ljuti, negoduje, kaže mi da sam nesposobna i “kako druge žene”, i mnogo toga i pogrdnog da ne navodim.
Sad kad gledam sve ovo što sam napisala, nikakav problem mi nije, jer je jasno da stvari ne fukcionišu, da ih ne treba forsirati tada, da je bolje razići se, ali sad sam došla u situaciju da sam po drugi put u trudnoći koju nisam planirala i ne znam šta da radim. U uslovima u kojima živim, bez ičije pomoći sa dve bebe, verovano i razvodom, bez posla (jer neću moći da radim), pa i bez novca, mislim da ni fizički ni fizički sama neću uspeti. Razum mi kaže šta moram da uradim, da bih mogla da iskontrolišem život i pomognem sebi i detetu, ali moje emocije prema nerođenom detetu kažu drugačije. Inače, njega ni to ne sprečava da “luduje”, radi po svom, pa mi već sastavio predlog tužbe za razvod (u mojoj 8 nedelji trudnoće).
Pa da se čovek zapita zašto to tako? I kako konačno da budem jaka, da sve to već jednom prekinem?
Unapred zahvalna.