Imam 25 godina i živim sa tatom i majkom u istoj kuci, bavimo se poljoprivredom i obradom zemlje, tata naime ne radi vec godinama ništa osim sto se bavi svojim hobijem,ja i majka obavljamo skoro sve poslove koje on ne može ili nije u stanju, dok otac u poslednje vreme sve više i više prigovara,kritikuje naše radove, s ničim nije zadovoljan,i vrlo često pravi svadje oko toga,ne može lepo da objasni ako nešto nije u redu vec viče,psihički verbalno zlostavlja mene i majku ako nešto ne uradimo kako on kaže, najviše mi smeta to sto nikad me ne pohvali ili nagradi nečim iako posao obavim mnogo bolje nego što je on nekad,on vidi samo kritike i greške koje samo njemu smetaju,nikom drugom, nervira se za sitnice i ne možem mu objasniti da se ja bolje razumem u neke svari od njega i da ne viče bezveze i ne pravi odma problem ako nije po njegovom… i tako sve te radnje se dešavaju češce i češce,često vredja i psuje mene i moju majku, ja mu nekad uzvratim istom merom samo da vidi kako je meni,na srecu ne tuče nas,ali zbog njegovih pretnji ,reči i vikanja do besvesti često dovodi porodicu u depresiju, majka plače često zbog toga,bespomocna je,cak i ponekad ima suicidne misli, dok otac hladno i bez osecaja i savesti to gleda i viče dok ne istrese sav bes iz sebe na nas i uvek svu kricivu svaljuje na mene i druge,nikad ne oseca svoju krivicu za nešto a kamoli da se pokaje ili izvini , a što je najgore, kao sunce posle kiše, na drugi dan zaboravi na sve i normalno se ponasa ,kao da ništa nije bilo, ne oseca ni trunku savesti i kajanja za svoja dela,a majka je takva osoba sto mu sve o oprašta,jer ne želi razvod,nema gde da ode,pa mi je žao sto to trpi, neznam više kako da pomognem svojom porodici,otac mi nije više kao nekad,nekad nije bio takav krpelj i svadjalica kao sad,nema vise ni prijatelje,čak je i sa rodbinom posvadjan sve oko materijalnih stvari,čak je i par puta pokušavao mene da posvadja sa drugarima,jer njemu se nisu svideli,kao oni tebe kvare i te priče,iako su stvrano dobri ljudi i tako, preko dana samo se samo šeta po dvoristu i kritikuje šta radim, ako mu se slučajno nesto ne svidja odma mi to prebacuje i smara preko čitavog dana,pa me iznervira i ja često spas trazim u flasi piva ili nekom alkoholu kad ne mogu izaci na kraj s njim, i da napomenem moj otac nikad nije pio nit pusio a kad se naljuti izgleda i ponaša se mnogo gore od pijanog coveka,najviše mi smeta što on više nema svoj život, nego se samo bavi tudjim životima i vidi samo ono najgore ili samo one loše stvari, i time se bavi i onda davi druge oko sebe,često samo ogovara druge ljude koji su se bolje snasli nego on.  Preopterecen je mojim životom, šta radim gde izlazim,koju devojku imam cak mi i naredjuje gde da trosim svoj zaradjen novac, i ako kupim nešto sebi a njemu se nesvidja, odma haos u kuci vikanje pretnje nasilje i tako u krug, neznam više kako da se nosim s time, najradije bi otišao negde sto dalje od njega,al me drži posao tu najviše, ali ne želim majku da ostavim da radi s njim,meni je dobro sa majkom i slažemo se,nas dvojica zaradjujemo novac i vodimo brigu o porodici i imanju, samo sa tatom ne možemo izaci na kraj,najradije bi mu pomogo samo on to ne dozvoljava sebi i uvek kaže za sebe da sa njim nije ništa i da je normalan,iako to drugi vide sasvim drugačije… molio bi vas za stručan odgovor i savete.