Postovani ,
Imam 18 godina idem u 4 razred srednje skole. u poslednje vreme veoma cesto razmisljam sta cu da uradim sa svojim zivotom, koji  fakultet da upism, i koje  zanimanje bi voleo  da radim . Odlican sam djak ali sam u velikoj  dilemi. sto se tice mog zivota jako sam nezadovoljak od rodjenja imam problem sa hododom odnoso  imam deformitet stola. uvek kazem da sam navikao  da zivim sa tim ali  mi puno smeta kada vidim  da ljudi sa ulice upute cudan pogled ka meni  i na moj hod .to  mi je uvek  u zivotu  predstavljalo  prepreku . ljude odmah nesto  odbilje i promene ponasanje cim vide da si drugaciji. To je utilacalo  da sa18 godina nikada nisam imao  devojku  a nisam takodje ni omiljen u drustvu.Moje skolovanje  izgleda kao da samo cekam da prodje dan i svodi se na odlazak u skolu i dolazak kuci.Nisam puno izlazio i radio sve one ludosti kroz koje su svi moji  vrsnjaci prosli.i nemam neke znacajne uspomene kojih cu da secam kad budem zavrsio u srednju skolu. sve je nekako proslo brzo a i monotono. Sada kada se polalo pribilzava kraj 4 godine znam da sam tek krenuo ali  to  ce da proleti za tren . Razmisljam sta da radim ne bih voleo da dani samo prolaze, zelo bih da budem koristan u drustvu i da stalo imam nove ciljeve.
Moja dva najveca straha su da cu ostariti sam usamljen bez prilajtelja i ljubavi i da  moj zivot nece imati svrhe i smisla.ukoliko u skorije ne pronadjem  osobu koja ce  me ispuni .Zelim da uradim sve one stvari koje nisam do sada ………. kasnije da nadjem lep  posao  da steknem porodicu i da imam nekog ko je svaki dan uz mene  moja podrska i moj razlog zbog koga zivim.kada budem ponosno mogao sebi da kazem : “Da,ja sam uspeo u zivotu ,postigao sam sve sto sam zeleo”