Opsesivno kompulzivni poremećaj je vrsta neuroze koju karakterišu prinudne misli ( opsesije ) i prinudne radnje ( kompulzije ). Misli su veoma neprijatne a radnje potpuno nesvrsishodne. Opsesivne misli su ideje, slike ili impulsi koje se uvek iznova vraćaju. Skoro uvek uznemiruju, najčešće jer su nasilne ili prosto besmislene.

Opiranje tim mislima je neuspešno. One se prepoznaju kao svoje vlastite mada su krajnje nevoljne. Kompulzivne radnje i rituali su stereotipna ponašanja koja se stalno ponavljaju. Sama po sebi nisu prijatna iako dovode do smanjenja tenzije koju osoba oseća. Osoba ih shvata kao obavezne radnje čiji je cilj da spreče da se nešto loše dogodi njima ili bližnjima.

Postoji veza između opsesivno kompulzivnog poremećaja i depresije. Opsesivno kompulzivni poremećaj je jednako čest kod muškaraca i žena. Početak je obično u detinjstvu i ranom odraslom dobu. Dešava se da se javi i pre pete godine ali veoma retko kod lica straijih od 35 godina.

Dakle karakteristike opsesivno kompulzivnog poremećaja su :

– osoba mora da prepoznaje kao svoje vlastite misli i impulse
– mora da postoji bar jedna misao ili radnja koja se i pored otpora ponavlja, pored onih drugih koje mogu da postoje, a kojima se osoba više ne opire
– misao ili radnja koja se ponavlja ne sme sama po sebi da ude prijatna
– misli, slike ili impulsi moraju se neprijatno ponavljati.

Jedan od vodećih uzroka smrti kod osoba sa opsesivno kompulzivnim poremećajem je samoubistvo. Među brojnim uzročnicima ulogu ima nasleđe, izloženost jakim stresorima, infekcijama kao i povrede glave. Najčešće srećemo opsesivno pranje ruku, brojanje, slaganje stvari po određenom redosledu, strah od infekcija, preokupaciju da li su vrata zaključana, struja isključena, besomučno vraćanje nazad da bi osoba to proverila.

Opsesivno kompulzivni poremećaj je hroničan. Potrebno je medikamentozno lečenje. Psihoterapija može biti jedan vid pomoći.