Nekada je starenje bilo tabu tema. Godine je bilo nepristojno pominjati. Kako je medicina napredovala i kako su se ljudi više bavili svojim zdravljem i kvalitetom života, životni vek se produžio.  Ima razlike u načinu života starijih ljudi kod nas i u drugim delovima sveta.

Jedno istraživanje kaže da postoji veoma jaka veza između toga kako mi doživljavamo starenje i toga kako starimo. Osobe sa pozitivnim stavom prema godinama imaju izglede da žive duže i u boljem zdravlju nego osobe sa negativnim stavom. Stariji ljudi iz zemalja u kojima nedostaje poštovanje prema njima i njihovim godinama su u riziku za lošije mentalno i fizičko zdravlje i veći stepen siromaštva nego ostali u toj zemlji. Zdravo starenje je u ekspanziji, svuda van Afrike, i ako se ovaj trend nastavi, predviđanja su da će od 2050 godine jedna petina ljudi na planeti imati više od 65 godina. Skoro pola milijarde ljudi će imati preko 80 godina.

Analizom Svetske zdravstvene organizacije je nađeno da 60 % ispitanika u 57 zemalja ima negativan stav prema starenju. Stariji ljudi su često posmatrani kao manje kompetentni i manje sposobni nego mlađi ljudi. Smatraju se teretom i za društvo i za porodice pre nego što će ih ceniti zbog njihovog iskustva, mudrosti, znanja. Orb Media je prikupila podatke iz 101 zemlje sveta i 150 000 ljudi i našla da je situacija u Pakistanu najbolja. Poštovanje starijih je tradicija te zemlje. Međutim kako se sve više mladih seli u druge zemlje tradicionalne vrednosti se praktično prekidaju iz tih razloga i otežavaju brigu o starijima. Bez sigurnosne mreže koju kreira vlada neke zemlje, stariji lako upadnu u siromaštvo. U Japanu je recimo najduži životni vek ljudi a najniža stopa reprodukcije i tradicionalno su stariji gledani kao teret. Međutim vremenom kao da shvataju da budući da svi u tim godinama prolaze kroz period koji zovemo starost, onda treba da se međusobno pomažu i oslanjaju jedni na druge. Beka Levi, profesorka epidemiologije sa Jejla je bila fascinirana količinom moći koju imaju stereotipi u vezi sa starenjem. Počela je svoje istraživanje 1990 godine i zapitala se da li će promena stava prema starenju uticati na njihovu fiziologiju a onda i ukupno zdravlje. Našla je da oni sa pozitivnim shvatanjem starenja žive i duže i bolje. Manja je verovatnoća da će biti depresivni ili anksiozni i mnogo se brže oporavljaju od bolesti. Takođe je manja verovatnoća da će se javiti demencija ili Alchajmerova bolest. Sve to deluje jednostavno. Ako imaš pozitivniji stav, živiš duže i bolje. Kako to? Levi je našla da oni sa pozitivnijim stavom zapravo doživljavaju manje stresa. Za stres znamo da je povezan sa velikim brojem zdravstvenih problema.Oni koji očekuju dobar život u starijim godinama, hrane se zdravije, više vežbaju i redovniji su na kontrolama kod doktora.

Prosečan životni vek je sada oko 80 godina. LJudi odlaze u penziju sa nekih 65 što će reći da imaju i narednih 15 godina da ispune raznoraznim aktivnostima. Srećniji su oni koji paze kako se hrane, vežbaju, druže se i pronalaze i dalje svrhu bivanja u ovom svetu. Dakle važno je isplanirati povlačenje iz radnog odnosa. To je takođe vreme kada su deca odavno zasnovala svoje porodice i otišla svojim putem i došlo je vreme da se bave čime god žele a do sada nisu stizali. To može biti bilo šta što tu osobu raduje. Neko želi da putuje, neko da se bavi unucima, neko da ovladava novim veštinama. Veoma je bitno da imamo makar jednu osobu sa kojom se svakodnevno čujemo ili vidimo. Što je više socijalnih kontakata to bolje.

Dakle svet je prepun mogućnosti a naša volja i motivacija su vodilje. Svakako da su zrelije godine one u kojima menjamo naše uloge pa iz identiteta zaposlenog prelazimo u identitet onoga ko ima svo vreme ovog sveta da uradi s njim šta mu volja. Ne pada svima ta tranzicija lako niti je doživljava na isti način. Nekima je to izuzetno teško. Ako se ovde držimo ljudi sa pozitivnijim odnosom prema starenju onda se oni većinom raduju. Ukoliko nekome starenje pada teško to je takođe divna prilika da te teme otvori i obradi na psihoterapiji. Da budemo kreatori svog vremena, života, sudbine. Važno je da pomislimo da je starenje zapravo veliko, ako ne i najveće, postignuće 21.veka. Uspeh je ostariti. Još je veći uspeh stariti zdravo i kvalitetno. Jer godine će svakako da prolaze a mi možemo da biramo kako želimo da ih iskoristimo. Toliko sebi dugujemo.