Sportska psihologija je mlada primenjena psihološka disciplina koja proučava ponašanje osoba u različitim sportskim aktivnostima. Ima za cilj da opiše, objasni, predvidi i kontroliše ta ponašanja, kako bi bila usmerena u pravcu postizanja lične i sportske kompetentnosti.
Glavni zadatak sportskog psihologa je konsultativno-savetodavni rad sa sportistima i trenerima, u vezi sa psihološkom pripremom sportista, tokom celokupnog procesa bavljenja sportom. Pod tim se podrazumeva podučavanje sportista za primenu tehnika za efikasno određivanje kratkoročnih i dugoročnih ciljeva, primenu tehnika vizualizacije i tehnika disanja, metoda relaksacije, unutrašnjeg govora… Sa druge strane, sportski psiholog bavi se edukacijom sportista, trenera i roditelja sportista, kako bi im olakšao prevazilaženje i rešavanje prepreka koje su uobičajena pojava u sportu (oporavak od povrede, neuspeh na takmičenju, anksioznost, strah od javnog nastupa, manjak samopouzdanja, gubitak motivacije, gubljenje fokusa tokom takmičenja…)
Sportska psihologija je usmerena ka obezbeđivanju uslova za povoljan razvoj specifičnih dispozicija ličnosti koje su vezane za uspeh u sportu. Ovaj proces sastoji se iz tri komponente, a to su opšta psihološka priprema za dugotrajan proces treninga, psihološka priprema za takmičenje uopšte i za konkretno takmičenje. Ideja je da se kod sportiste osveste i razviju sve one osobine ličnosti koje sportistu predodređuju za uspeh i po kojima se uspešni sportisti kasnije razlikuju, a to su samokontrola, odgovornost, upornost, istrajnost, emocionalna stabilnost, samopouzdanje i slično.
Pored toga, važno je kod sportiste razviti i motiv za postignućem, postaviti ciljeve po etapama u procesu treniranja i krajnje ciljeve vezane za takmičenje i uz to formirati pozitivne stavove i vrednosti. Na sport treba gledati kao šansu da se osoba afirmiše, aktualizuje sve svoje potencijale i da zaradi slavu i novac.
Da bi proces mentalne pripreme tekao lakše, značajno je da sportista koristi sve svoje sisteme podrške, pre svega samopodršku, a zatim i spoljašnje sisteme podrške, a to su porodica, prijatelji, treneri, saigrači…
U redu je da zatražimo pomoć stručnog lica kada se osećamo uplašeno, nesigurno ili kada nam je potrebna podrška. Važno je da smo spremni da ulažemo u svoj rast, razvoj i napredak.