Problemi u ishrani dece su poznati većini roditelja. Često čujemo roditelje kako kažu : “Neće da MI jede”, “Hoće samo ono što on hoće”, “Jeo bi samo slatkiše”.
S obzirom da je bolje sprečiti nego lečiti pitanje je kako preduprediti probleme u ishrani?
Problemi u ishrani počinju već sa sisanjem. Razlozi su svakakvi. Preko načina hranjenja, traženja, davanja, odgovaranja na potrebe novorođenčeta razvija se odnos prema hrani kao i odnos između majke i deteta.Probleme najčešće imaju majke koje su od početka pod stresom sa večitim pitanjem da li je beba dovoljno jela. Često svaku uznemirenost bebe tumače kao znak gladi. Posebna zamka je kada bebe samo sisaju pa niko sa sigurnošću ne zna koliko je pojela i da li se nahranila. Ova nedoumica nije za omalovažavanje naravno jer od nas zavisi na kraju krajeva bebin život. Problemi u ishrani počnu kada mama umesto u bebu gleda u sat, pa bebu po svaku cenu hrani u tačno određeno vreme i kada ona ne pokazuje nikakve znake gladi. Na taj način počinje niz problema. Od toga da se uznemirenost leči hranom preko toga da beba ne stigne da oseti ”prazan stomak”, do toga da mora popiti određenu količinu mleka na flašicu htela ne htela makar deo i povratila jer na pakovanju piše da beba tog uzrasta treba da popije toliko i toliko mililitara. S obzirom da niko nije uvek u isto vreme jednako gladan stres majke se povećava kod bilo kakve promene apetita bebe.
Sledeći stadijum je kada se pređe na čvrstu hranu. Šta onda vidimo? Vidimo dete koje kada više ne može da jede okreće glavu na drugu stranu. Njegovo “NE” biva zanemareno i hrana se gura u usta uz pomoć svih trikova i načina. Dok gleda crtani, slaže kocke, kasnije dok se igra napolju. Za detetom se trči i ono kad pogledamo ni ne jede za stolom u miru dok mu nije dosta. Roditelji nekad zaborave ili jednostavno nemaju poverenja u detetovu procenu koliko mu je dosta pa dok ne pojede koliko ONI misle da je dovoljno, ne odustaju. Takvi obroci neretko traju i po sat vremena. Dete na kraju nauči da jede potpuno nesvesno svog tela i zanemarujući poruke koje mu sospstveno telo šalje. Roditelji često mleko, sokove, jogurt, smoki, kekse i slično ne računaju u hranu pa dete popije i pojede u toku dana vše puta nešto a zaključak roditelja kad dodje vreme za glavno jelo je da dete nije jelo NIŠTA. Ako nikada ne oseti da je gladno nije čudno što odbija hranu. Sklonite grickalice i ne ostavljajte ih na dohvat ruke dece. Nemojte davati bilo šta, samo nek jede, jer onda neće pojesti ono što bi trebalo da pojede. Sve se računa, i sok i čaj. Pustite da dete oseti prazan stomak.Kada više ne želi sklonite hranu. To je svakako bolje nego da mučite i sebe i dete satima. Briga je da onda dete neće jesti NIŠTA DANIMA. To svakako nije istina. Ukoliko neće da pije mleko, dajte nešto drugo od mlečnih proizvoda. Roditelje brine da li će dete bez kravljeg mleka (govorim o starijem uzrastu od godinu dana) uneti dovoljno kalcijuma. To koliko kalcijuma ima u mleku je zanemarljivo koliko ga ima u rikoti (blagi ovčiji sir), skuši sa kostima, lososu sa kostima, kelju, blitvi, pasulju, soji, sardini sa kostima, brokoliju, suvim smokvama, susamu, peršunovom listu.
S obzirom da su problemi u ishrani nešto što čini da se roditelji neprestano bave detetom, ono počinje da shvata i prednosti toga.Počinje tako da vrti porodicu oko malog prsta, služi se time da istera svoje i da kontroliše celu situaciju.
Kako ne upasti u začarani krug?
– gledajte u bebu a ne u sat
– pokušajte da ne umirujete bebu konstantnim stavljanjem na grudi da sisa, ima puno drugih načina
– od drugog meseca je potpuno u redu da uobročite bebu
– ne mora svakoga dana pojesti istu količinu hrane niti onu koja piše u knjigama i priručnicima
– nekada je bebi samo dosadno ili je previše stimulisana pa je zbog toga uznemirena ( umorna, žedna, hladno joj je, vruće, žulja je pelena, raste zub…)
Šta ako ste već u začaranom krugu?
– gladna deca jedu
– gladni odrasli jedu
– ljudi bi pojeli jedni druge zbog strašne gladi a kako ne bi tamo neki grašak
To je sve u šta treba da verujete. GLADNA DECA JEDU. Šta god..samo kada su dovoljno gladna i kada prazan stomak krene da zavija. Na to niko nije imun.
– jede se za stolom
– onoliko samostalno koliko je za određeni uzrast adekvatno
– bez zabave sa strane, jede se svesno i fokusirano na hranu
– novu hranu jedete da dete vidi a ne nudite nužno već pustite da prirodna radoznalost odradi posao
NE JURITE DETE I NE GURAJTE MU HRANU U USTA OSIM AKO VAM JE CILJ DA STVORI OTPOR PREMA ISTOJ.
– pitate adekvatno uzrastu da li se detetu dopada ukus određene hrane, provučete i ime, date specijalan naziv omiljenim jelima
– kada dete kaže da više ne može pitate da li je stomak pun ili ima još mesta ( maloj deci stavite ruku na njihov stomak i kažete im da zažmure i da provere sa svojim stomačićem da li je pun )
– verujte proceni deteta jer će jedino tako naučiti
– ako govorite rečenicu- “Neće da MI jede”- hitno se zamislite! I ne treba VAMA da jede već SEBI
– ukoliko se detetu nešto od hrane ne sviđa, recimo brokoli, stavite u manjoj količini, promenite kombinaciju, odustanite za taj put i ponudite ponovo za dan, dva
– potrebno je dete izložiti nekoj namirnici i do 20 puta da bi mu se na kraju dopala
– pustite dete da pravi hranu sa vama i da to bude zabavno
Da bi dete verovalo u svoje procene morate prvo vi početi da verujete u njegove.