Majka sam momka od 26 godina.Bio je dete za primer,odlican djak u osnovnoj,odlican u prve dve godine gimnazije,vrlodobar u 3.,a cetvrtu je jedva zavrsio>Nije bezao,vec jednostavno odlazio iz skole…Sa 20 godina,nakon sto je sam rekao da mu treba strucna pomoc,na testu koji je radio Zoran Milojevic konstatovana je adolescentna depresija,uz naznaku da treba da se prati.Na psihoterapiju smo isli najcesce zajedno,sin,suprug i ja.Nakon godinu i po dana smo prestali na zahtev sina.Tada je prestao da pije amizol i haldol(amizol je pio svo vreme,a haldol kratko)Zavrsio je fakultet,iako je s vremena na vreme bio  dekoncentisan,imao je par veza,trenirao kapueru 1 godinu i penjanje 2 godine.Mnogo je voleo drustvo sa penjanja,trenirao je ponekad i svaki dan.Diplomirao je u maju 2013 god.U junu  je rekao da mu treba 6 meseci da nauci neku oblast iz programiranja,pa ce tad da trazi posao.Slozili smo se i pustili 8 meseci.Do tad smo se dogovorili da ce imati i dzeparacKako bismo ga dodatno motivisali da radi,predlozili smo da mu damo stan u potkrovlju porodicne kuce,a on kad se zaposli da placa dazbine od tog stana..Mesec dana pre isteka dzeparca je prestao da ide na penjanje i rekao da prekida zato sto su tamo svi ludi,samo rade (skoro svi su u radnom odnosu) i posle gruvaju na penjanju.Od tada veoma retko izlazi,skoro da se ne druzi,veoma je zatvoren,sa nama prica samo kad nesto pitamo,odgovara najkrace moguce,nema devojku,neredovno odrzava licnu higijenu,ne vozi bajs,ne igra kosarku u kraju,sto je voleo…Vrato se u svoju sobu,jer ne mozemo finansijki podneti troskove,ako on ne radi.Nije se ljutio.Stalno smislja nove poslove,ali od ideja odustaje posle par dana,cak je hteo da upise i novi fakultet,pa kad smo se slozili,odustao je…Razgovarala sam sa doktorkom kod koje smo odlazili na terapiju.Ona smatra da je ponovo u depresiji.Sin tvrdi da nije,da je dobro,da je samo lenj,da su svi takvi,da ce se druziti kad bude zeleo,da ce naci devojku,kad mu bude potrebna devojka…Nama se cini da nema volje,da je dekoncentrisan,dugo spava,kaze da ga bole oci od kompa,ali nece kod lekara…Kako da ga privolimo da potrazi strucnu pomoc?Da li mi,roditelji,nesto gresimo?Da li insistirati na razgovoru ili ga oastaviti sa samim sobom i dokle?Napominjem da smo stan u potkrovlju izdali i njemu vratili dzeparac od 100 evra.Kako dalje?