Imam 55 godinama i vec duze vreme sam bez partnera.ljudi me lako i brzo razocaraju,nisam glupa zena a posle svega dozivljenog sam pazljiva u odnosima.lako hvatam ljude u lazi,svi kao zele iskrenost a niti su spremni da neko to bude prema njima a oni sami slazu svaku trecu rec.rascistila sam sa sobom da ne zelim nista povrsno i isfolirano ali izgleda da cu tako ostati sama.sta je pametno,pogaziti svoje principe ili biti sam?nekada pomislim da sam ja ta koja nije u redu ako mi niko ne odgovara.kako se postaviti?