Pozdrav!
Poslednjih par godina mi je pocela sva konfuzija.Ja sam zatvoren tip osobe,sve skupljam u sebi,znam da to ne valja ali jednostavno ne mogu svima reci u lice sve sto treba jer bih oterala ljude od sebe.Nisam nervozna npr da bih se svadjala,ali sam non stop neraspolozena i napeta.Jos od osnovne skole sve sto sanjam se ostvaruje,vecinom lose stvari.U poslednje vreme se to ucestalo.Prva godina sam na faxu,imam decka (veza na daljinu-i to me pritiska jer moram svoje planove da organizujem i po njegovim da bismo se videli),tata mi je u inostranstvu,sama stanujem,skoro svaki dan placem,napeta sam.Teski sam pesimista,nikad optimista nisam bila jer se vodim time da ako sve gledam crno ,onda kad mi se desi lepo da cu se stvarno obradovati.Upisala sam fakultet koji sam htela ali srednja skola mi nije imala dodira sa ovim jer mi moji nisu dali da upisem to sto sam htela ali su sad morali da popuste.Imam 2 drugarice sa kojima sam recimo,bas dobra ,ni sa kim nisam u svadji ali ne volim sirok broj ljudi oko sebe.Sve me pritiska,ne mogu da se skoncentrisem kako treba .Jos i ucestali snovi koji imaju znacenje,stvarno lose u stvarnosti se obistini..Vise ne znam sta da radim