Rešenje za anksiozno stanje, napad panike ili blagu uznemirenost

Fiziološki uzdah – zašto nam telo spontano „traži“ dubok uzdah kada smo pod stresom?

Sigurno vam se nekada desilo da nakon napetog razgovora, stresa, plača ili velikog umora spontano duboko uzdahnete. Kao da telo samo pokušava da „otpusti“ nešto iz sebe.

To nije slučajno.

Taj spontani obrazac disanja naziva se fiziološki uzdah i predstavlja prirodan način na koji naš organizam pokušava da se vrati u ravnotežu. Iako se danas često pominje kroz rad neurobiologa Andrew Huberman, fiziološki uzdah nije nikakav trend niti moderna tehnika – naše telo ga koristi oduvek.

Zanimljivo je da ga nesvesno pravimo:

kada plačemo,

kada osetimo olakšanje,

nakon dugog stresa,

pred spavanje,

ili u trenucima kada smo emocionalno preplavljeni.

Kao da organizam pokušava da kaže: „Hajde da se malo umirimo.“

Kako izgleda fiziološki uzdah?

Vrlo jednostavno:

jedan dubok udah kroz nos,

zatim još jedan mali dodatni udah,

pa dug, spor izdah kroz usta.

I upravo taj dugi izdah ima veoma važnu ulogu u smirivanju organizma.

Zašto nam ovo pomaže kada smo anksiozni ili pod stresom?

Kada smo pod tenzijom, retko dišemo mirno i duboko. Mnogo češće:

dišemo plitko,

ubrzano,

„gore u grudima“,

zadržavamo dah a da toga nismo ni svesni.

Telo tada ulazi u stanje pripravnosti. Srce ubrzava, mišići se zatežu, a nervni sistem dobija poruku da postoji opasnost.

Zbog toga anksioznost često nije samo „u mislima“. Ona se veoma jasno oseća i u telu.

Gde je tu ugljen-dioksid?

Većina ljudi misli da je kod anksioznosti problem u manjku kiseonika, ali priča je zapravo mnogo složenija.

Veoma važnu ulogu ima ugljen-dioksid (CO₂).

Kada smo pod stresom i dišemo previše brzo ili plitko, menja se nivo CO₂ u organizmu. Tada mogu da se pojave:

osećaj gušenja,

vrtoglavica,

stezanje u grudima,

trnjenje,

osećaj panike,

osećaj da „nemamo dovoljno vazduha“.

Paradoksalno, osoba često tada pokušava da diše još brže, čime dodatno pojačava problem.

Fiziološki uzdah pomaže da se obrazac disanja ponovo stabilizuje i da organizam dobije signal da nije u neposrednoj opasnosti.

Šta se dešava u plućima?

U plućima postoje mali vazdušni mehurići koji se zovu alveole. U njima se odvija razmena kiseonika i ugljen-dioksida.

Kada smo pod stresom i dišemo plitko, neke alveole ostaju slabije „otvorene“. Zato fiziološki uzdah uključuje i onaj drugi, mali dodatni udah – on pomaže da se alveole bolje rašire i da razmena gasova bude efikasnija.

A onda dolazi najvažniji deo – dug izdah.

On aktivira parasimpatički nervni sistem, odnosno deo nervnog sistema koji je zadužen za:

smirivanje,

opuštanje,

usporavanje pulsa,

osećaj sigurnosti.

Zato mnogi ljudi već nakon nekoliko ovakvih udaha osete:

malo više prostora u grudima,

sporije misli,

manju unutrašnju napetost,

 

Zašto je važno da ne „ratujemo“ sa svojim telom?

Mnogi ljudi pokušavaju da kontrolišu anksioznost tako što se ljute na sebe: „Smiri se.“ „Prestani da paničiš.“ „Nije ti ništa.“

Ali telo ne reaguje na naredbe. Ono reaguje na osećaj sigurnosti.

Zato su nekada upravo male fiziološke promene – poput sporijeg izdaha – način da organizmu pokažemo da više nije u opasnosti.

Ne zato što „glumimo smirenost“, već zato što kroz disanje direktno utičemo na nervni sistem.

Kako možete probati fiziološki uzdah?

Sledeći put kada osetite napetost:

1. Udahnite duboko kroz nos.

2. Dodajte još jedan mali udah bez pauze izmedju.

3. Zatim veoma polako izdahnite kroz usta.

 

Dovoljno je svega nekoliko ponavljanja.

Nekada i jedan jedini spor izdah može biti mali signal telu da ne mora stalno da bude u stanju pripravnosti.
Disimo! Telo zna resenje!