Neverstvo

Neverstvo u braku

U Srbiji se godišnje sklopi oko 35 000 brakova. Trećina se razvede tokom prvih deset godina. Tokom sklapanja bračne zajednice partneri se jedno drugom zaklinju na ljubav i vernost. Šta god mi mislili o monogamiji i u šta god verovali kad je ljubav u pitanju, činjenica je i da se parovi susreću sa prevarom i da ona dovodi do velikih emotivnih patnji. Statistika ugrubo kaže da 60 % muškaraca i 40 % žena počini prevaru. Iz kojih god razloga da se desi, to je iskustvo koje ako se na bilo koji način sazna, drma same temelje i odnosa i učesnika. Najčešće oni koji su prevareni opisuju to iskustvo kao zemljotres, šok, urušavanje svih uverenja i poverenja, stropoštavanje do samih temelja bića. Svaka medalja ima dve strane.

Patnja iz ugla prevarenog

Najčešće prevarena osoba nakon što sazna, postavlja pregršt pitanja:

– da li će preživeti i oni kao individue a posebno da li će brak preživeti

– ko je kriv za ono što se desilo

– šta da kažu drugima, deci, prijateljima, da li da uopšte dele to iskustvo ili da ga sačuvaju u svoja četiri zida

– da li jednom varalica znači uvek varalica

– kakve posledice onaj koji je prevario treba da trpi i do kada

– da li je moguće oprostiti tako nešto i kako

– da li brak završiti odmah ili sačekati dalji razvoj događaja

– da li kontaktirati treću osobu i s kojim ciljem

– da li tražiti detalje prevare ili bolje ne

Koja god da su pitanja, proces kroz koji se prolazi je izuzetno bolan. Bez obzira kako se sazna niko nikad nije spreman za to. Kao i kada neko umre. Simbolično i ovo je smrt odnosa kakav je bio, smrt poverenja, fantazije, uverenja. Nema pripreme koja je dovoljno dobra da sve prođe bezposledično i bezbolno. Normalna je faza intenzivnog plakanja, tuge, dezorijentacije. Nakon toga karakteristično je osetiti i negaciju i otpor prema novom saznanju, nalaziti opravdanja zašto to i nije ništa strašno i nije baš ni prevara i tome slično. Međutim kako vremenom postaje jasnije da je ipak tako kako jeste osoba počinje jako da se ljuti i da želi da partnera nekako kazni, da proizvede istu količinu patnje kroz koju i sama prolazi. Ova faza je važna. Ako se osoba zaglavi u ovoj fazi patnje, može dugo ostati u ulozi žrtve i ne čuti i drugi deo svoje ličnosti koja želi da nastavi dalje, snažno i hrabro. Tu može ostati i godinama i marljivo skupljati deliće slagalice a bez stvarnog napretka ka oporavku. Oni koji se da kažemo, dobro oporavljaju, prevazilaze ovu fazu i odlučuju da prežive, nauče nešto o sebi tokom ovog putovanja i o tome ko su oni nakon svega. Nevezano za to da li su izabrali da ostanu unutar tog odnosa ili su odlučili da iz njega izađu.

Patnja Iz ugla onog ko je prevario

Bitno je da znamo da i osoba koja je počinila prevaru prolazi kroz sopstvene procese. Uostalom ne bi ni bila tu gde jeste da nije tih procesa. Za tu osobu je važno da radom na sebi utvrdi zbog čega je to uradila. Koja je potreba u osnovi bila i zašto je odabran baš ovaj način suočavanja sa istom. Šta je htela osoba time da dobije, reši, možda zabašuri ili izbegne. Da li je uzrok bračna kriza ili možda lična kriza koju je osoba na ovaj način želela da prevaziđe? Da li je u pitanju osveta, veza za jednu noć, ispunjenje neke fantazije, kriza srednjih godina, možda način za završavanje nezadovoljavajućeg odnosa? Neretko je i pred odlukom koji odnos da zadrži a koji da završi. Često se javi intenzivna zaljubljenost. Zaljubljivanje je stres za organizam. Skoro niko ne ostaje u dva paralelna odnosa decenijama ili ceo život. Sve ima rok trajanja. Ako partner koji je prevario odluči da ostane u braku on je svestan da tu ima puno posla koji ga čeka, da vrati poverenje, da bude tu dok se rane ne zacele, da prisustvuje patnji onog drugog pa neretko i svojoj patnji usled gubitka treće osobe. Nikom tu nije lako.

Šta posle?

Samo trećina nevernih partnera uspe da sačuva brak. Takođe samo 3 % oženi li se uda za treću osobu i 75 % tih odnosa se završi tokom prvih 10 godina braka.

Da bi se odnos oporavio potrebno je napraviti prostora za rad na sebi, svojim ličnim temama, za rad na samom odnosu i prevazilaženju zastoja nastalih i pre prevare a posebno nakon. Poželjno je obratiti se psihoterapeutu koji bi stvorio najpovoljnije uslove za isceljenje ako je moguće do njega doći. Da bi se odnos oporavio postoje preduslovi. Neophodna je transparentnost koja će u početku biti osnova za reuspostavljanje narušenog poverenja. Takođe preuzimanje odgovornosti za svoj izbor, priznavanje greške, fokusiranje više na davanje partneru nego na primanje od partnera tokom nekog vremena. Naravno, prekid odnosa sa trećom osobom je apsolutno neophodan da bi prvobitni odnos imao šansu da preživi. Generalni savet je ne donositi krupne odluke tokom faze suočavanja i oporavka, ne tražiti i ne deliti detalje samog odnosa sa trećom osobom, ne kontaktirati treću osobu iz bilo kog razloga.

Kada se svi procesi završe i ako par odluči da nastavi dalje, onda je potrebno ostaviti iskustvo u pozadini i ne iskopavati ga po potrebi u raspravama, jer to onda samo znači da je ostalo tu, nesvareno, nesmireno, u suštini neoprošteno i vrlo živo.

Ako ste na mestu gde znate svi šta se desilo, znate zašto se desilo baš tako kako jeste i baš sa tom osobom, nemate potrebu da izvlačite skelet iz ormara i nastavili ste odnos s poverenjem onda ste uspeli. Uspeli da porastete zajedno i da jedno drugo ugledate sa svim manama i vrlinama. Da jedno drugo sa svim tim prihvatite i reizaberete. To znači da ste se oporavili kao par.