Svi smo mi tokom odrastanja imali neke uzore, makar na neko vreme, ako ne u ranom detinjstvu a onda makar u pubertetu. Nekoga na koga smo se ugledali i neko na koga smo želeli da ličimo i čiji nam je način života bio izazovan i dopadljiv. Uzori su oni ljudi čije nam se ponašanje dopada i čije vrednosti i mi detektujemo kao značajne. Oni ljudi na koje želimo da ličimo načinom života koji vodimo. Deo uzora je i naša želja da jednoga dana budemo kao i oni. Kada kao deca počnemo da mislimo o tome čime želimo da se bavimo onda gledamo okolo i tražimo ko nam se to dopada, kako živi i kojim se poslom bavi. Moderna porodica je unekoliko drugačija nego ranije, pa su roditelji prilično zauzeti i odsutni a često su porodice tročlane pa nema ni starijih braće i sestara da popune te praznine. Onda se dešava da u nedostatku traženja i nalaženja uzora u svojoj porodici, deca tragaju za uzorima iz sredine.

Ko su nam bili uzori pre deset, četrdeset, pedeset godina a ko su danas?

Četrdesetih godina prošlog veka mladima je bio značajan Ivo Lola Ribar, pedesetih Bobek i Šekularac, šezdesetih Če Gevara, Đorđe Marjanović i BItlsi, sedamdesetih Zdravko Čolić i Bijelo dugme, osamdesetih Lepa Brena, Car Lazar i Karađorđe, devedesetih Knele i Ceca Ražnatović.

2007 godine je sprovedeno istraživanje od strane Instituta za psihologiju na ovu temu i nađeno je da prvih pet od 400 javnih ličnosti su bili: Anđelina Žoli, Ceca Ražnatović, Ana Ivanović, Novak Đoković i Vlade Divac. Na prvom mestu su estradne ličnosti (pevači, glumci, tv lica), na drugom sportisti a zatim slede političari , umetnici i naučnici dok su na kraju nacionalni junaci.

Prema novijim istraživanja Instituta za psihologiju vidimo da polovina mladih u Srbiji nema uzore i idole na koje žele da se ugledaju. Najčešće pominjani idol i neko sa kojim se identifikuju jeste Novak Đoković, s tim da su među uzorima mlade generacije i sportisti poput Kristijana Ronalda, Lionela Mesija, Lebrona Džejmsa, Ronaldinja. Jedina sportistkinja koja se pozicionirala na spisku idola učenika u Srbiji je atletičarka Ivana Španović. Ovo istraživanje jetakođe pokazalo da su blogerka Zorana Jovanović (Zorannah), rijaliti zvezda Kim Kardašijan, pevačica Svetlana Ražnatović, glumica Anđelina Džoli, pevačica Bijonse, uzori za najveći broj devojčica. Direktorka Instituta za psihologiju i autorka istraživanja Ivana Stepanović Ilić rekla je tada da ne postoji jedna ličnost koja privlači veliki broj mladih. Poražavajuće zvuči činjenica da su 1995. godine naučnici i umetnici bili uzor za čak petinu mlade populacije, a danas ih svega tri procenta mladih doživljava kao idole.

U novije doba deo života je i virtuelna sredina, odnosno sve ono što se nudi, a i lako može naći, na internetu. Znamo svi da u moru informacija zaista možemo naići na sve i svašta a i na svakoga. Popularnost jutjubera i blogera osetno raste. Pored njih tu su i influenseri, najčešće ljudi bez konkretnog zanimanja koje svojim blogovima ili stranicama zbog zanimljivih sadržaja uspeju da privuku veliki broj pratilaca na koje onda, kako i sama reč kaže-u prevodu- utiču i na kraju krajeva na taj način zarađuju novac. Mladi ih prate, smeju se i zabavljaju gledajući njihove postove i sadržaje, dok odrasli većinom ne znaju ko su ti ljudi koje njihova deca prate. Devojčicama lako u turbulentnim godinama, kao što je adolescentni period, opada samopouzdanje i slika o sebi dok gledaju u fotografije propuštene kroz filtere i dorađene u fotošopu i sličnim programima. Veruju da devojke na tim fotografijama zaista tako perfektno izgledaju i ne uzimaju u obzir ni dorade ni neretko plastične operacije kojima su se te devojke podvrgle. Dakle ugledaju se na osobe koje prethodno nisu bile zadovoljne svojim izgledom pa su ga menjale. Privlačna im je ideja koja im se servira a koja kaže da ako igledaš perfektno da je to garancija za sreću i put do bogatog i uspešnog muža i ispunjen život. Velika pažnja se u današnje vreme poklanja izgledu a manje značaja se daje znanju, školovanju, trudu i radu da se nešto postigne.  Objavjivanje video materijala na jutjubu ili blogova deluje lako i primamljivo jer nudi i popularnost i zaradu i neku sliku uspeha bez mnogo muke. Roditelji često ni ne znaju šta im deca gledaju na tim kanalima i na kraju šta i sama postuju i objavljuju. Roditelji moraju biti informisani kako bi mogli da uprate a i da objasne deci mlađeg uzrasta da nije sve što vide i što im se prezentuje baš tako. Da nisu svi srećni i lepi kao na društvenim mrežama, da život nije Instagram i da se i iskustva koja se ne podele sa širom javnošću takođe važna i itekako se računaju. Da nije životno važno koliko lajkova je dobio njihov video ili post i da ih to ne vrednuje kao osobu. Da su realni odnosi ono što se zaista računa i da ne moraju napraviti milion fotografija sa nekog događaja i putovanja jer neće doživeti totalnu amneziju kada se vrate sa istih. Da žive život a ne prezentaciju. Da budu originali i izgledom i idejama i znanjem. Da budu svoji.