Praznična depresija i saveti kako je prevazići
Praznici su za neke vreme radosti, euforije i slavlja, dok kod drugih ljudi izazivaju anksioznost i depresiju. Ovakva stanja mnogima nisu nepoznata – naprotiv, a psiholozi za Telegraf objašnjavaju šta ih uzrokuje i koji su najbolji načini da se pobede.
– Ljudi često imaju običaj da kažu da ne osećaju praznično – kaže za Telegraf psiholog Brankica Šaljić – Milenković.
Januarski praznici, počev od dočeka Nove godine po gregorijanskom kalendaru, preko Božića i Nove godine po julijanskom kalendaru, vreme su kada sve ono što se dešavalo u prethodnih 365 dana ostavljamo iza sebe i krećemo u novo poglavlje života.
– Sve to dovodi do iscrpljivanja – koristi se više hrane, alkohola, ljudi budu premoreni. Neki ljudi se suoče sa tim da nemaju sa kim da provedu to vreme, usamljeni su ili se pak sastaju sa širom porodicom sa kojom imaju i neke neraščišćene odnose, pa se stres intenzivira na tim skupovima. Tada se pojavi onaj praznični “bluz” – objašnjava Šaljić – Milenković.
Kako navodi, praznična depresija ne postoji kao bolest među zvaničnim klasifikacijama, ali je i te kako prisutna među ljudima.
– Sabiramo utiske, gledamo u to šta smo želeli, a šta smo postigli i ako se te dve “liste” ne poklapaju, javlja se osećaj razočaranosti. Za osobe koje već pate od depresije, praznici mogu da budu pravi izazov i neretko dovedu do pokušaja samoubistva. Pritisak dolazi i sa društvenih mreža, gde su svi lepi i srećni, i gde je svako osećanje koje se ne uklapa u ponudu praktično “pogrešno” i neadekvatno – objašnjava psiholog.
Sagovornica Telegrafa dodaje da su pravila koja se nesvesno nameću sa društvenih mreža često okidač za stres i depresiju.
Neispunjena očekivanja su čest uzrok praznične depresije
– Postoje očekivanja kako bi trebalo da se osećamo, šta bi trebalo da radimo, kako da izgledamo…, i stres raste. Pod uticajem stresa pojačava se i depresija. Pod uticajem filmova od praznika, recimo, očekujemo i da nam “donesu” onog nekog posebnog u život u koga ćemo se zaljubiti i biti srećni do kraja života. Takođe, ako tokom praznika tog nekog nemamo ili ne pronađemo može delovati kao da se to ni neće desiti, nikada. Kažu da su praznici i vreme praštanja, pa ako smo sa nekim u zavadi i to praštanje se ne desi, opet se razočaravamo – objašnjava Šaljić – Milenković sve ono što može biti “okidač” za prazničnu depresiju.
Ona dodaje da je za vreme praznika mnogo je izazova i da nije neobično da se loše osetimo.
– Ako smo, recimo, pretrpeli gubitak, onda su i praznici, oni prvi, bez tog nekog. Svi imamo dosta asocijacija kada su u pitanju praznici i verujem da je primera bezbroj. Takođe je i manje sunčeve svetlosti, što pospešuje depresivno raspoloženje – podseća Šaljić- Milenković.
Psihoterapeut Ana Popović, pak, tvrdi da bi sa izrazom depresija trebalo biti malo obazriviji.
– Izraz depresija kod nas se previše olako koristi i ljudi se sa njim identifikuju – kaže Ana Popović za Telegraf.
– Prava depresija je vrlo teško i dugotrajno oboljenje koje zahteva ozbiljnu psihološku i psihijatrijsku podršku. Pre bismo mogli da kažemo da pred praznike neki ljudi podlegnu neraspoloženju iz poznatih ili nepoznatih razloga. Oni koji su skloni depresivnom reagovanju ili su već ranije bolovali od depresije u većem su riziku da i praznike dožive kao krizno stanje.
U stanje koje zovemo prazničnom depresijom, ističe Popović, mogu da zapadnu i ljudi koji su emocionalno nezreliji i imaju česte i velike promene raspoloženja; ali, nisu pošteđene ni osobe stabilnog raspoloženja.
– Kao i kod drugih oblika depresije, osobe koje su sklone prazničnoj depresiji osećaju se najpre usamljeno, bezvoljno, anksiozno, tužno, ljuto… To obično ne pokazuju, pa se češće posle praznika manifestuje to nakupljeno nezadovoljstvo kroz psihosomatske probleme kao što su bolovi u želucu, mučnina, glavobolja… Neretko se dešava da ti ljudi imaju problem sa snom, poremećaj apetita, slabo jedu ili se, što je još češći slučaj, prejedaju. Neki se odaju porocima poput preteranog konzumiranja alkohola ili beže u igrice, tražeći izlaz iz takvog stanja – objašnjava psihoterapeut.
Saveti kako se izboriti sa ovim stanjem
Popović ističe da ovakva stanja ne bi trebalo zanemariti i prelaziti preko njih, jer ponekad ona mogu biti okidač za ozbiljnije mentalne probleme.
– Nemojte zanemarivati pad rasploženja ili funkcionalnosti; neki od tih simptoma su blaži i kratkotrajniji, a sa druge strane postoje i oni hronični koji mogu biti destruktivni. Praznična depresija može proći zajedno sa praznicima, ali može biti i okidač za ozbiljnija depresivna stanja i zato je ne treba zanemariti, već se potruditi da se pronađu načini da se ona prevaziđe – ističe ona.